Promet nekretnina na primorju je gotovo potpuno stao. Tek po neki kupac se javi za stan, tražeći pre svega one koji po kvadratnom metru ne prelaze 1.000 evra. Slično je i sa manjim placevima, čije cene su drastično pale.
Događa se, međutim, da dosta ugovora bude raskinuto. I to na štetu kupaca. Takve primere nedavno smo zabeležili u selu Stanišići i Ivanovići iznad Budve gde su kupci digli sidra ostavivši prodavcima milionsku kaparu.
''Englezi su preko Grka pogodili kupovinu povećeg kompleksa na tom području za 20 miliona evra. Dali su kaparu u iznosu od oko dva miliona i pošto nisu dobili građevinske dozvole, otišli. Kapara je ostala prodavcima, takođe i zemljište'', kaže sagovornik "Vesti" ,koji se legalno bavi nekretninama, želeći da ostane anoniman.
Slično se dogodilo i u Reževićima, blizu Petrovca. Kapara od 300.000 evra ostala je prodavcu, dakako i placevi jer su kupci odustali iz sličnih razloga. Ovakvih primera ima i drugde, južnije od Budve i na području Boke Kotorske.
'Kupci, koji hoće brzu zaradu, kaparisali su zemljište jer su verovali da će brzom gradnjom postići cilj. No, planovi nisu usvojeni za mnoga područja, naročito seoska, pa na dozvole treba čekati godinu, dve pa i više. U međuvremenu je nastupila finansijska kriza u svetu, strane banke, a i domaće ne daju kredite, ako dokumentacija
nije potpuna, ako ne postoji građevinska dozvola. I tako su neki rizikujući platili kaparu i ostali bez novca i zemljišta'', kaže naš sagovornik.
Na sve slabiji promet nekretnina utiču i drugi faktori. Prema važećim crnogorskim zakonima stranac može na svoje ime uknjižiti stan ili kuću, ali ne i dvorište, odnosno zemljište. Placevi se u katastarske knjige uknjižavaju na ime firme.
S druge strane nerealne cene koje su važile pre izbijanja globalne krize, takođe su oterale kupce. Za kvadratni metar zemljišta vlasnici su tražili od 400 do 1.000 evra.
Za kvadratni metar stana, pak, plaćalo se do skora od 2.000 do 5.000, pa i 8.000 evra.
''Dogodilo se tako da su u trci za enormnom zaradom mnogi sagradili stanove, koje sada ne mogu da prodaju. Oborili su cene i kvadratni metar stana sada košta od 1.000 do 1.500 evra.
To su nekako i realne cene, ali potencijalni kupci i dalje čekaju uvereni da će cene ići još niže. Prodavcima oko vrata vise kreditni dugovi, pa su primorani da obaraju cene do granice koja može da ode i ispod realne'', naglašava sagovornik "Vesti".
Izvisili i posrednici
Brze zarade bez velikog truda više nema ni za posrednike. Neke agencije za promet nekretnina su ugašene jer se dogodilo da za godinu dana nisu prodale nijedan jedini stan.
- U ovoj oblasti je vladao veliki nered. Prodajom nekretnina bavio se maltene svako. Prodavci voća i povrća na pijacama su ispod cena svoje robe, imali natpise "nekretnine". Na podsetnicama koje su davali mušterijama, taksisti su uz telefonski broj i ime, upisivali da se bave prometom nekretnina. Mnogi kupci, Rusi i drugi stranci su ne retko bili obmanjivani, pa je svakako i to uticalo da potraže druga područja za kupovinu stanova i placeva - ističe sagovornik.
Niže cene i stanarina
Niže cene nekretnina uslovile su i pad stanarina. Za stan, kojega je dosad mesečno valjalo plaćati 500 i 600 evra, vlasnik traži 200 i 300.
Oni koji dobro poznaju prilike na crnogorskoj obali su uvereni da će realne cene popraviti situaciju, da će prometa biti, no daleko manje nego prošle i ranijih godina. Zlatna era lova na brzinu je prošla, ubuduće će kupci dobro paziti šta kupuju. A da bi strane pare stizale pored realnih cena najvažnije je da se urbanizuju područja koja su namenjena gradnji, ali i da se promene zakonski propisi kod uknjižavanja nekretnina.
