Oko milion evra poreza zaobiđe državnu kasu samo zato što vlasnici stanova, poslovnih prostora ili magacina iznajmljuju "na divlje" i bez papira. Ko su njihovi stvarni vlasnici? Zbog čega nadležni o svemu ćute, kada u ovoj oblasti dugo već cveta "siva zona"?
Prema poslednjem popisu u Crnoj Gori je bilo 18.425 podstanarskih porodica koje, recimo, samo u centru Podgorice za jednosoban stan mesečno izdvajaju i do 350 evra, dok je za luksuznije kvadrate taj iznos znatno skuplji. Svojevremeno je Uprava za nekretnine objavila podatak da je jedan Budvanin vlasnik 63 stana, u Baru drugi nešto manje - 52, ili u Podgorici - 36! Najviše upisanih stanova ima u glavnom gradu Crne Gore, više od 90.000, Baru 40.000, Budvi 35.000.
- Za sređivanje stanja potrebna je politička volja, koje nažalost još nema - kaže Srđan Vukadinović, analitičar. - Porez na neprodate stanove trebalo bi da plaćaju firme koje su ih gradile i koji su još njihovi vlasnici. Inspekcijske i druge službe moraju da se više uključe u ovaj problem, primenjujući striktno zakon. Vlasnici neprodatih stanova mogli bi da ih izdaju ili daju pod zakup po povoljnim cenama mladim bračnim parovima ili onima sa jednim detetom i tako im pomognu da reše egzistenciju. Tako bi bile zadovoljne sve strane. Od reakcije države ne strahuju samo vlasnici neprodatih stanova, nego i podstanari, jer ako bi se zakon primenjivao i njima bi bilo još gore.
Predsednik Advokatske komore Zdravko Begović svojevremeno je saopštio da se bez naloga o pretresu ne može ući u privatan stan.
- Zakon o krivičnom postupku kaže da u slučaju da postoji osnovana sumnja da je izvršeno neko krivično delo nadležni tužilac ili policija može da traži od sudije za istragu da izda rešenje ili naredbu da se može izvršiti pretres. Dakle, bez naloga za pretres se ne može ući u bilo čiji stan. Izuzetak je kada se u tom trenutku vrši krivično delo, što su izuzetne situacije kad neko nekog lišava života pa policija provaljuje u stan - saopštio je advokat Begović.
Prema zakonu o porezu na nepokretnosti, za objekat za osnovno stanovanje obračunava se stopa poreza 0,29 odsto, za stan koji nije stalno nastanjen stopa poreza je 0,58, poslovnog prostora 0,42. Za objekat koji je izgrađen mimo zakona, a njime se rešava stambeno pitanje, poreska osnovica je 25 procenata, a ako se ne radi o rešavanju stambenog pitanja porez je čak 50 odsto. Da bi se izračunao taj porez, prema zakonu, polazište je u tržišnoj vrednosti nepokretnosti na 1. januar za godinu za koju se utvrđuje porez. Naravno, u obračun ulazi lokacija, kvalitet, starost, veličina nepokretnosti.
PROPALA IDEJA
Aleksandar Damjanović, nezavisni poslanik, kaže da s obzirom na to da ima građana koji poseduju tri, četiri pa i više stambenih objekata, njima je trebalo uvesti porez u visini od 200 odsto od utvrđene stope.
- To u praksi znači da će se vlasniku koji ima dva stana povećati za duplo porez na onaj stan u kojem ne živi, kao i za svaki sledeći, koliko god stanova da poseduje. Međutim, taj predlog nije naišao na većinski konsenzus u Skupštini Crne Gore - kaže Damjanović.
