Ugovori o doživotnom izdržavanju se u praksi sklapaju više puta, a novi softver sprečiće zloupotrebe
Osim evidencije ugovora o prodaji stanova, sudovi će uskoro imati i kompjutersku evidenciju ugovora o doživotnom izdržavanju, ugovora o raspodeli imovine za života i svih nasledno-pravnih ugovora, izjavio je juče za „Politiku“ Vojkan Simić, pomoćnik ministra pravde.
Događalo se da primalac izdržavanja posle prvog zaključenog ugovora sa davaocem izdržavanja, raskine taj ugovor samo jednom izjavom, što po zakonu nije dovoljno, a onda zaključuje druge ugovore, sa drugim davaocima izdržavanja, obično sa nekim iz familije ko ga nagovara na zaključenje ugovora, ali i sa drugim osobama, kao što su komšije i prijatelji. Zbog toga je bilo situacija da davaoci izdržavanja ostanu „kratkih rukava“ objašnjava Vojkan Simić.
On je dodao da će kompjuterski sistem evidencije ovih ugovora biti isti kao i kod prometa nepokretnosti, koji je prekjuče pušten u rad u tri sudske zgrade u Beogradu (u bivšem Trećem, Četvrtom i Petom opštinskom sudu). Prema novim odredbama Zakona o prometu nepokretnosti, sudski overitelj na šalteru proverava da li je nekretnina već prodata i ovlašćen je da odbije overu ukoliko ugovor o prethodnoj prodaji nije u međuvremenu raskinut.
Razlika je samo u tome što ugovore o doživotnom izdržavanju, kao i druge nasledno-pravne ugovore, overava sudija, a ne službenik na šalteru. Sudija će moći, pomoću novog kompjuterskog programa, da proveri da li je ista osoba već sklopilo neki ugovor kao primalac izdržavanja ili ostavilac imovine, a nije ga u međuvremenu raskinula ili je pokrenula sudski spor povodom već zaključenog ugovora. U tom slučaju sudija odbija da overi novi ugovor kaže Simić.
Najpre će ovaj kompjuterski program biti uveden u Prvom osnovnom sudu u Beogradu, koji pokriva teritoriju centralnih opština glavnog grada, a kasnije će biti uveden i u sve druge sudove u Srbiji.
Ugovori će biti evidentirani po imenu i matičnom broju primaoca izdržavanja, kao i po mestu gde se nalazi nepokretnost koja je predmet ugovora o doživotnom izdržavanju, a u većini slučajeva takvi ugovori se i sklapaju da bi davalac izdržavanja nasledio nepokretnost posle smrti primaoca izdržavanja, mada predmet ugovora može biti i neka druga vrednost.
Ugovor o doživotnom izdržavanju je dvostrano teretni ugovor, jer se obe strane obavezuju da će nešto dati i da će nešto primiti. Davalac izdržavanja se najčešće obavezuje da će brinuti o zdravlju i imovini primaoca izdržavanja, kao i da će ga materijalno pomagati. Primalac se najčešće obavezuje da će, u zamenu za brigu, negu i materijalnu pomoć, posle svoje smrti ostaviti davaocu izdržavanja svoj stan ili neku drugu nepokretnost.
Primaoci izdržavanja su najčešće stari ljudi koji žive sami. Kada sklope više ugovora, oni najčešće to rade zbog straha od usamljenosti, a ne zbog namere da nekoga prevare. Međutim, oni često od svih davalaca izdržavanja prikrivaju druge ugovore, a nisu retke situacije da namerno žele da ostave svoje rođake bez nasledstva zato što nisu vodili brigu o njima. Ako se i pojavi neko iz familije ko želi da pomogne, ali i da zaključi ugovor o doživotnom izdržavanju, primaoci često ne prijavljuju da su već sa nekim drugim zaključili takav ugovor.
S druge strane, davaoci izdržavanja u mnogim slučajevima ne ispunjavaju svoje obaveze iz ugovora, pa je i to razlog što stari i usamljeni ljudi traže nekoga van familije ko će o njima brinuti, ali pri tom ne poništavaju stari ugovor.
Ugovor o doživotnom izdržavanju spada u takozvane aleatorne ugovore (alea kocka) jer ima elemenat neizvesnosti. Neizvesna je i dužina trajanja obaveze i kakva će biti ta obaveza jer se ona menja u zavisnosti od zdravstvenog stanja primaoca. Sva prava iz ugovora davalac izdržavanja stiče tek posle smrti primaoca. Događa se da primalac izdržavanja umre tek dvadesetak godina posle zaključivanja ugovora, ali ima slučajeva da potpiše ugovor nekoliko dana pre smrti.
Upravo zbog dvostranog tereta, ugovor o doživotnom izdržavanju se teško pobija, a pri tom isključuje iz nasledstva čak i nužne naslednike, jer ima primat u odnosu na zakonsko nasleđivanje.
