Izdavanjem stanova svuda u svetu, naravno i kod nas, bave se samo vlasnici stanova. Kako je ovde do pre dvadesetak godina bilo više nosilaca stanarskog prava nego vlasnika, kultura iznajmljivanja stanova bila je zanemarena skoro 50 godina.
Tek nakon otkupa stanova, kada su nosioci stanarskog prava postali i njegovi vlasnici, počelo je masovnije izdavanje. Osim toga, mogućnost da se stan ima navela je mnoge da stanove kupuju samo kao investiciju i da tako uloženi novac povrate izdavanjem.
Tako je nastao izraz rentijeri – ljudi koji žive od rente.
Onda da vidimo koje su obaveze „rentijera” prema državi.
Kao prvo, kad izdajete stan morate znati da je vaša obaveza da platite porez po osnovu izdavanja i da on iznosi 20 odsto od cene koju ste dogovorili sa zakupcem, s tim što nadležni poreski organ kome prijavljujete posao izdavanja ima pravo da ne prihvati cenu koju ste naveli u ugovoru i da porez bude viši nego što ste očekivali.
Od ovoga pravila da zakupodavac kao neko ko prima novac, pa samim tim i plaća porez državi, postoji izuzetak, a to je kad fizičko lice izdaje pravnom licu stan u zakup za obavljanje poslovne delatnosti, kada će taj porez umesto vas platiti zakupac.
I još jedna važna napomena, ako stan izdate strancu, vaša je obaveza da u roku od 24 sata u nadležnoj stanici Policije zajedno sa strancem kome ste izdali stan, prijavite da on tu boravi.
Kada ste odlučili da izdate stan pojavljuje se najvažnije pitanje: kome?
Veliki broj vlasnika stanova to radi prvi put u životu. Jedan broj „početnika" zamišlja da je to posao o kome je često gledao u stranim filmovima gde je vlasnik neprikosnoveni vlasnik i da on može i da ima pravo u svakom trenutku da izbaci lošeg zakupca. Drugi broj „početnika" ima strah da će svaki zakupac moći da u njegovom stanu živi dugo i besplatno.
Istina je naravno negde na sredini.
Mnogi će osetiti sigurnost ako se odluče da izdaju stan, a imaju sreću da poznaju svog budućeg zakupca. No, nije dovoljno samo ga poznavati. Lična psihološka procena svakako neće biti dovoljna garancija da ste izabrali pravog zakupca, ali postoje neka pravila.
Dobro je izdati stan porodici sa decom jer je pretpostavka da su takvi ljudi zaposleni i to može da ulije dodatnu sigurnost.
Dobro je izdati stan lekaru na specijalizaciji, dobro je izdati stan stranom predstavniku ili diplomati (njih je na žalost, sve manje), dobro je izdati stan i za poslovni prostor.
Ali, verovali ili ne, najbolje je izdati stan studentima. Sa vama će za studente posao ugovarati i za njih garantovati njihovi roditelji. Roditelji koji su uspeli da iškoluju dete, da ga spreme za studije u veliki grad dovoljna su garancija da se opustite i da stan prepustite studentima.
Jedina mana kod izdavanja stana studentima je što vam studenti, najverovatnije, neće plaćati stanarinu u letnjim mesecima, ali će vam se početkom godine sigurno ponovo javiti.
Ako se pitate kome od studenata, da li devojkama ili momcima, otkriću vam i tu tajnu. Devojke skupljaju društvo, vole da peru, peglaju i kuvaju, ali stan drže uredno. Momci su obično usamljeni i neuredni pa vi procenite šta je bolje.
