Republička direkcija za imovinu, zaključno sa 31. decembrom prošle godine, evidentirala je 500.872 nekretnine čija je ukupna vrednost 646.615.831.519,89 dinara. Direkciji su ove podatke dostavili korisnici državne imovine, što im je po zakonu i obaveza. Na listu nekretnina u državnoj svojini, međutim, još nije stavljena tačka. Vlada Srbije i novo rukovodstvo Direkcije rešeni su da taj posao što pre privedu kraju, odnosno da se u što kraćem roku uredno popiše imovina, kako to dolikuje državi koja želi prijem u Evropsku uniju. Jovan Vorkapić, direktor Direkcije, ističe ako treba tražiće se saveti i deliti iskustvo sa državama, koje su to u znatno većem stepenu uspele, kao što su Hrvatska i Slovenija.
- Jedinstvena evidencija državne imovine formirana je na osnovu Zakona o sredstvima u svojini Republike Srbije, koji je prestao da važi stupanjem na snagu Zakona o javnoj svojini donetog 2011. godine i Uredbe o evidenciji i popisu nepokretnosti i drugih sredstava u državnoj svojini koja nije usklađena sa Zakonom o javnoj svojini - navodi Vorkapić. - Baza je uspostavljena na osnovu podataka dobijenih od samih korisnika na propisanim obrascima kako je to predviđeno uredbom. Jedinstvena evidencija nepokretnosti u državnoj svojini, koju vodi Direkcija, direktan je rezultat obima izmirivanja zakonske obaveze korisnika da Direkciji dostavljaju propisane podatke iz posebnih evidencija koje oni vode. Zato je evidencija državne imovine u Direkciji odraz ažurnosti korisnika, a to su ministarstva, posebne organizacije, bolnice, škole, javna preduzeća...
Popis državnih nekretnina dodatno "komplikuje" i Zakon o vraćanju oduzete imovine i obeštećenju. Naime, Agencija za restituciju dostavlja Republičkoj direkciji za imovinu pravosnažna rešenja o vraćanju nepokretnosti na osnovu kojih se ažuriraju podaci o nekretninama u državnoj svojini. Tokom prošle godine, Direkcija je primila 577 pravosnažnih rešenja Agencije za restituciju o vraćanju nepokretnosti iz državne svojine podnosiocima zahteva - ranijim vlasnicima i njihovim naslednicima, kojima je imovina oduzeta posle Drugog svetskog rata. Tako je, navodi Vorkapić, ažurirana promena u jedinstvenoj evidenciji nepokretnosti u državnoj svojini isključivanjem 821 nekretninu po osnovu restitucije. Ovaj postupak je još u toku. Očekuje se da će broj državnih nekretnina biti značajno smanjen, jer će se, što je uobičajeno u Srbiji, veliki broj prijava za restituciju podneti u poslednjem trenutku, odnosno u martu ove godine.
- U cilju zaštite imovinskih prava i interesa države, Direkcija je koordinirala sa Republičkim geodetskim zavodom radi doslednog izmirivanja zakonske obaveze RGZ da po službenoj dužnosti upiše javnu svojinu Republike na svim nepokretnostima koje postaju javna svojina države saglasno Zakonu o javnoj svojini - ističe Vorkapić. - Od stepena ažurnosti nadležnih službi RGZ-a zavisiće i ažurnost uspostavljanja javne svojine Republike po novom zakonu. Za imovinu, koju država stiče po sili zakona (nasleđe, Zakon o prometu nepokretnosti, Zakon o poreskom postupku...), Direkcija je u potpunosti ažurna i RGZ-u blagovremeno dostavlja zahteve za upis javne svojine Republike, a po dobijanju pravosnažnih rešenja te nekretnine evidentira i u svojoj bazi.
Prema podacima RGZ, država u svom vlasništvu ima više od 70.000 stanova. Međutim, taj podatak ne odgovara stanju na terenu. U jedinstvenoj evidenciji koja se vodi u Direkciji za imovinu, zaključno sa 30. januarom ove godine, popisano je 17.874 stana, koji su najvećim delom u vlasništvu Beograda, ostalih gradova, opština i autonomne pokrajine. Tako je svega 1.061 stan evidentiran kao svojina Republike.
- Broj stanova u državnoj svojini, po podacima iz katastra, znatno je veći jer nisu svi građani, koji su otkupili te nekretnine, uknjižili pravo vlasništva na svoje ime, tako da se njihovi stanovi u katastru još vode kao državni - navodi direktor Direkcije.
Elektronski upis
Novom uredbom o evidenciji nepokretnosti u javnoj svojini predviđena je izrada savremenog softverskog rešenja, centralnog E registra javne svojine, koji će omogućiti veću efiksnost pružanja usluga Direkcije za imovinu u ovoj oblasti. Korisnici državne imovine moći će pod punom materijalnom odgovornošću da unose podatke iz svoje posebne evidencije u jedinstvenu evidenciju Direkcije.
