Iako su u SO Čajetina doneli stroge urbanističke uslove kako bi sprečili divlju gradnju na Zlatiboru, to za sada nije dalo očekivane rezultate jer, kako mnogi tvrde, bespravnu gradnju na ovoj planini pospešuju preblage sudske presude protiv nesavesnih investitora. Čajetinci su u poslednjih par meseci podneli četrdeset krivičnih prijava protiv nesavesnih graditelja, a koji su pred sudom prošli sa simboličnim novčanim kaznama.
Problem divlje gradnje na Zlatiboru sve masovnije se prebacuje u ruke pravosuđa, ali Čajetinci smatraju da su kazne izrečene divljim investitorima stimulativne i da samo pospešuju nelegalnu gradnju.
Kako je „Blicu“ juče potvrđeno u Opštinskom tužilaštvu u Užicu, opština Čajetina podnela je 42 krivične prijave zbog divlje gradnje, a od dvadeset slučajeva u kojima je posle otpužnice doneta pravosnažna presuda, uglavnom su izrečene novčane kazne u visini do 100.000 dinara. Saša Nešović, opštinski javni tužilac u Užicu, napominje da je samo jedan vlasnik nelegalnog objekta kažnjen zatvorskom kaznom, i to u trajanju do 30 dana, ali je ta presuda pred Okružnim sudom preinačena u novčanu kaznu.
- U svih dvadeset slučajeva tužilaštvo je ulagalo žalbu smatrajući da kazne moraju biti strože, ali skoro nijedna nije uvažena, niti je iko pravosnažno osuđen na zatvor. Bilo je slučajeva da se u elitnim delovima Zlatibora bespravno dograđuje po više desetina kvadrata apartmana čija je tržišna cena nekoliko desetina hiljada evra. Njihovim vlasnicima Opštinski sud izricao je kazne do 100.000 dinara, što nije ni približna cena vrednosti jednog kvadrata - kaže Nešović.
Tek što je Skupština opštine Čajetina donela stroge urbanističke uslove za gradnju u centru planine, koji predviđaju da nijedan objekat ne može dobiti upotrebnu dozvolu ako odstupa od dimenzija predviđenih građevinskim dozvolama, divlji investitori napali su naselja koja nisu obuhvaćena regulacionom planom. Na njihovoj meti sve više su područja oko centra Tornik - Ribnica, Šainovac i Smiljanski Zakosi, kao i nešto udaljenije Vodice i Gajevi. Procene su da je od letos u ovim naseljima, koji se mahom nalaze u slivu jezera Ribnica, iz koga Čajetina i Zlatibor dobijaju pijaću vodu, a koja nemaju kanalizaciju, niklo najmanje pedeset kuća izgrađenih bez ikakvih dozvola.
- U ovim naseljima postoji barem nekoliko stotina divljih objekata, od kojih su neki izgrađeni i pre trideset godina. Mi smo uglavnom nemoćni da stanemo na put pojavi divlje gradnje, pokušali smo da pojavu divlje gradnje suzbijemo rušenjem, ali nam je zakon vezao ruke. Kada inspektori uruče investitorima rešenja, i daju im rok od mesec dana da uklone građevinu, oni brže-bolje ubrzavaju poslove i u tih 30 dana uspevaju da ukrove kuće, posle čega imaju mogućnost da svoje objekte brane pred sudom - kaže za „Blic“ Milan Stamatović, predsednik opštine Čajetina.
Po njegovim rečima, da bi se barem ublažio urbanistički haos u Ribnici, Vodicama, Šainovcu, Gajevima i Smiljanskim Zakosima, opština će uskoro doneti regulacioni plan za ova mesta. Objekti koji se ne uklope u propisane uslove, obećava Stamatović, biće porušeni, dok će ostali uporedo sa legalizacijom morati da novčano pomognu gradnji fekalne kanalizacije.
Plan opštine da vlasnici, čiji objekti gabaritom premašuju dozvoljenu površinu, mogu legalizovati bespravni višak kvadrata njegovom doplatom, pod uslovom da se te kuće uklapaju u urbanistički plan, pokazao se uspešnim u centru Zlatibora. Od kada je jesenas SO Čajetina usvojila model legalizacije po kome se prostorije izgrađene mimo dozvola mogu ozakoniti plaćanjem od 300 do 900 evra po svakom nelegalnom kvadratu, zavisno od građevinske zone u kojoj se objekti nalaze, podneto je sedamdeset zahteva za ozakonjavanje spornog prostora. Međutim, kako kaže Milan Stamatović, desetak vlasnika uporno odugovlači da se izjasni da li prihvataju legalizaciju kroz doplatu.
