Od ukupno 26 podzakonskih akata i dve uredbe koji prate Zakon o planiranju i izgradnji, do sada su stupila na snagu samo tri pravilnika. Do kraja godine, kako najavljuju u Ministarstvu za prostorno planiranje, biće usvojeno ukupno 13 podzakonskih akata, kao i obe uredbe.
I dok nadležni tvrde da se prateća akta usvajaju u skladu sa utvrđenom dinamikom, predstavnici građevinskih firmi ističu da za svaki novi zakon postoji rok od sedam dana za donošenje pravilnika. Iako je Zakon o planiranju i izgradnji stupio na snagu 11. septembra, puna primena očekuje se za dve godine. Naime, do tada sve lokalne samouprave treba da usvoje prostorne planove i planove detaljne regulacije, ili da postojeću plansku dokumentaciju usklade s novim propisima. Prelazna rešenja predviđaju da se do donošenja novih planova primenjuju postojeći.
Problema će biti u opštinama gde ne postoji nikakav planski dokument, koji je osnov za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole. Beograd ima generalni urbanistički plan, ali Sekretarijat za urbanizam, kako tvrde neimari, još ne izdaje lokacijske dozvole, što je prvi korak u dobijanju građevinske. Tačnije, ne rešava ni stare predmete koji čekaju više od godinu dana.
Ministarstvo za prostorno planiranje pomoći će opštinama, jer je budžetom za narednu godinu predviđeno 400 miliona dinara za sufinansiranje izrade planske dokumentacije. Ukoliko lokalne samouprave u zakonom predviđenom roku ne završe planove, zaprećena kazna je raspuštanje skupštine opštine.
Novim zakonom prepolovljeno je vreme potrebno za izdavanje građevinske dozvole, tvrde nadležni. Prvi put posle 1958. godine građevinsko zemljište može da bude i u privatnoj svojini. Privrednici, međutim, očekuju da će Uredbom o konverziji prava korišćenja u pravo svojine nad građevinskim zemljištem uz naknadu biti jasno utvrđeni kriterijumi. Time, kažu, visina naknade, koju vlasnici preduzeća stečenih u privatizaciji ili stečaju treba da plate, ne bi zavisila samo od procene poreskih službenika.
