Poplave u maju 2014. nanele su štetu od oko milijardu i po evra i iako je tek dva odsto oštećenih domaćinstava imalo polisu osiguranja na osnovu koje im je šteta bila i nadoknađena – u svesti građana takoreći da se ništa nije promenilo.
Broj polisa osiguranja nije se od tada bitno povećao, a poplave su se u Srbiji dogodile ponovo. Doduše, ovog puta su više stradala poljoprivredna dobra nego stambeni objekti, ali opet je veliki broj onih koji su ostali bez krova nad glavom.
Prema iskustvima iz osiguravajućih kuća, kao izgovor za to što nemaju plaćeno osiguranje mnogi navode tešku materijalnu situaciju, međutim osiguranje od poplava, naročito kad su stambene jedinice u pitanju, pokazuje računica, i nisu prevelik udar na kućni budžet ako se uzmu u obzir ovakve okolnosti i opasnosti od poplava.
Kako kaže Lela Saković, na portala „Sve o osiguranju”, osiguranje od poplave, bujice i visoke vode je takozvani dopunski rizik i ugovara se uz osnovno osiguranje od požara, a plaća se godišnje. Visina premije se ne određuje prema kvadraturi nego prema osiguranoj sumi – maksimalnom iznosu koji može biti isplaćen u slučaju štete.
– Taj iznos (osigurana suma) određuje se na osnovu vrednosti objekta.
Primera radi, ako se za prizemnu ili jednospratnu kuću ugovori maksimalna osigurana suma od milion dinara, za osiguranje od požara (osnovni rizik) i poplave, bujice i visoke vode (dopunski rizik) cena polise bi za čitavu godinu bila oko hiljadu dinara. Ovaj iznos bio bi veći ukoliko bi osigurana suma bila veća – kaže naša sagovornica.
Iznos koji bi platilo osiguravajuće društvo, dakle, bio bi onoliki kolika je šteta, a najviše do iznosa osigurane sume.
– Neki osiguravači su došli do okvirnog proseka cene polise osiguranja od poplave po kvadratu stana – oko jedan evro godišnje. Praktično, za stan od 60 kvadrata to je oko 60 evra za čitavu godinu, ili oko pet evra mesečno. Svako će znati da proceni da li je to mnogo, u odnosu na štetu koja ga može zadesiti – kaže Sakovićeva.
U prilog tome govori i statistika, u poslednjih nekoliko decenija, materijalne štete od elementarnih nepogoda u proseku se povećavaju za šest odsto godišnje, a prognoze su da će tako biti i u narednom periodu.
