Bankari upozoravaju na opasnost promene kamate i kursa, ali građanima ne pružaju mogućnost da podignu dugoročne kredite u dinarima, piše "Politika".
Svi koji uzimaju kredite uz valutnu klauzulu strepe koliko će vredeti evro, jer im visinu mesečne rate diktira kretanje kursa. Evropska valuta, na sreću, na našem tržištu klizi. Juče je po srednjem kursu NBS vredela 77,89 dinara, dok je istog dana prošlog meseca iznosila 78,94, a pre tri meseca 79,44 dinara. To je posebno važno za dugoročne stambene kredite indeksirane u evrima, za koje se mesečni dug obračunava po ugovorenom kursu u dinarskoj protivvrednosti na dan dospeća rate. To znači da će u slučaju jačanja dinara iznos rate kredita koji je indeksiran u evrima, u dinarima biti manji nego u slučaju da vrednost nacionalne valute slabi, kada se dinarska rata povećava.
Prema primeru Unikredit banke, klijent, koji je dobio stambeni kredit od 50.000 evra indeksiran u evrima i odlučio se za period otplate od 25 godina, plaćaće mesečnu ratu u iznosu od 337,60 evra, u dinarskoj protivvrednosti. Konkretno, u toj banci iznos mesečne rate za stambeni kredit zavisiće od kursa evra na dan dospeća rate, što je peti dan u mesecu. Tako je ovom klijentu rata za stambeni kredit 5. oktobra iznosila 26.717 dinara. Sledeća, koja je dospevala na naplatu 5. novembra, bila je „teška” 26.437 dinara, a 5. decembra 27.666 dinara.
Znači, klijent je 5. decembra platio ratu koja je bila viša za 949 dinara u poređenju sa onom koju je platio 5. oktobra. Ako uporedimo rate koje je dužnik platio u oktobru i novembru, videćemo da je rata u novembru bila niža za 280 dinara u odnosu na oktobar.
Kada bi se, međutim, rata kredita obračunavala 20. decembra (kurs evra 79,069 dinara), iznosila bi 26.694 dinara, što bi bilo manje za 972 dinara u odnosu na ratu koju je klijent platio 5. decembra.
Zaduživanje građana u stranoj valuti, bez dovoljne informisanosti o rizicima, nije problem samo u Srbiji, već i u zemljama Evropske unije. Radi zaštite potrošača bankarskih usluga, najviši monetarni autoritet u Austriji, na primer, obratio se pre mesec dana građanima da bi ih upozorio na rizike kojima se izlažu kada preuzimaju obaveze po osnovu kredita u stranoj valuti. U zajedničkom saopštenju Nacionalna banka Austrije i FMA, institucija koja je u toj zemlji zadužena za nadzor nad finansijskim sektorom, konstatovali su da je kredit u stranoj valuti „poseban oblik monetarne špekulacije”, koji sa sobom nosi visoke rizike: rizik promene kamate i deviznog kursa i rizik za korisnika kredita, ali i dodatne troškove, koji mogu biti znatno viši nego kod zajmova u domaćoj valuti. To su dokumentovali i konkretnim primerima, koji ubedljivo potvrđuju prethodna upozorenja.
Objašnjavajući na šta građani moraju da obrate pažnju, ističu: niko danas ne zna kako će se ubuduće razvijati početna kamatna prednost, imajući u vidu trenutno više kamate u evrima nego u švajcarskim francima. Niko, takođe, ne zna koliko će u budućnosti iznositi devizni kurs strane valute, a time i iznos otplate kredita, i niko ne može da predvidi kako će u pogledu kamate, na kraju, proći dužnik ukoliko takav kredit otplaćuje novcem koji istovremeno štedi u drugoj valuti.
Na osnovu toga je izveden zaključak ukoliko se uzmu u obzir svi dodatni troškovi i rizici, niko ne može apriori ni da kaže da početna kamatna prednost zaista, na kraju, kredit u stranoj valuti čini jeftinijim u odnosu na kredit u evrima.
Pošto kredit i njegova otplata glase na stranu valutu, može da se profitira na povoljnim kamatama u nekim valutama.
Istovremeno, i Narodna banka je upozorila na zamke kredita koji se odobravaju u našoj zemlji u švajcarskim francima: „Na taj način, iako se za klijenta sva plaćanja obavljaju u evrima, uvek postoji rizik deviznog kursa ukoliko se u ovoj valuti ne ostvaruje prihod”.
Zato je i za naše građane poučno pet „zlatnih” pravila, koja treba da imaju u vidu kada procenjuju da li da se zaduže u stranoj valuti, ponuđenih Austrijancima: da kredit u stranoj valuti podignu samo onda ako to isto finansiranje mogu da priušte i zajmom u evrima, da uvek budu svesni rizika kretanja kamate i deviznih kurseva koji mogu jako da osciliraju, te da slede osnovni ekonomski zakon niža kamata uvek je povezana sa proporcionalno višim rizicima. Isto upozorenje, naravno, važi i za depozite, gde viša kamata znači i veći rizik.
I poslednje pravilo glasi: koristite samo one finansijske usluge koje i sami razumete. Na ovo, inače, stalno upozorava naše građane i Narodna banka Srbije
