Preko Centralne evidencije objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola (CEOP) za dve i po godine izdato je 200.100 građevinskih dozvola, a ukupan broj primljenih elektronskih zahteva povećan je za 10,27%.
To su najnoviji podaci objavljeni na sajtu Agencije za privredne registre. Kako se navodi, u prvoj polovini ove godine izdato je oko 45.000 dozvola, što je za 13,2% više u odnosu na isti period 2017. godine.
Sedam radnih dana obično je dovoljno za izdavanje građevinskih dozvola, a u nekim opštinama i nešto duže, što je ogroman napredak ako se zna da se ranije na njih čekalo i po šest meseci, pa i do godinu dana. Građevinske dozvole, ali i sva ostala rešenja iz ovog faha, u Srbiji se dobijaju elektronskim putem. Osim toga smanjen je broj procedura i ukinuti su parafiskalni nameti u oblasti građevinarstva. Upotrebna dozvola se na primer više ne plaća, za šta je trebalo izdvojiti 0,2% vrednosti objekta, čime su smanjeni troškovi.
Povećanje broja izdatih građevinskih dozvola odrazilo se i na uvećanje vrednosti izvedenih radova koji su 28,4% bili veći u prvom kvartalu u odnosu na isti period prethodne godine.
Prema preliminarnim podacima Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, rast vrednosti izvedenih radova nastavljen je i u drugom tromesečju 2018, što je, između ostalog, potvrđeno i podatkom o utrošku od 48% ukupno predviđenih projektnih sredstava za saobraćajnu infrastrukturu u budžetu za 2018. godinu.
- Ostvareni rezultati u oblasti građevinarstva i saobraćaja značajno su doprineli rastu bruto domaćem proizvoda (BDP) Srbije u prva tri meseca ove godine, koji je iznosio 4,6%, navedeno je u saopštenju. Građevinarstvo, prvenstveno sektor stanogradnje, tom rastu je doprineo sa 25%.
Osim povećanog broja primljenih i rešenih zahteva u CEOP-u, kojima se potvrđuje efikasnost sistema za elektronsko izdavanje građevinskih dozvola, podaci iz finansijskih izveštaja za 2017. potvrđuju da sektor građevinarstva, posle višegodišnjih gubitaka, ostvaruje pozitivne rezultate i iskazao je neto dobitak od 8,8 milijardi dinara. To je ogroman skok u odnosu na 2016. kada je građevinarstvo bilo u minusu 12 milijardi dinara.
