Izgradnja velikog naučnog centra sa bankom matičnih ćelija počeće aprila 2015, a ubrzo i naselje za naučnike koji će u njemu raditi.
Nauka u Srbiji dobiće ogroman podsticaj narednih meseci, pošto je Evropska investiciona banka kroz svoju kreditnu liniju obezbedila oko 30 miliona evra za izgradnju centra izvrsnosti pri Univerzitetu u Kragujevcu i stanova za naučne radnike zaposlene.
U stambeni objekat sa 210 stanova, koji ovih dna počinje da se gradi u naselju Erdoglija, iznad trgovinskog centra "Plaza”, biće uloženo skoro 11 miliona evra, a za veliki naučni centar sa bankom matičnih ćelija, koji će biti smešten preko puta Rektorata Univerziteta u Kragujevcu, pored zgrade Hitne pomoći, obezbeđeno je gotovo 20 miliona evra. Izgradnja ove naučne ustanove, koja će doprineti razvoju medicinske i drugih nauka u Srbiji, počeće aprila naredne godine, na parceli površine oko dva hektara, koju je za ovu namenu pre nekoliko godina ustupio grad Kragujevac.
Prema rečima rektora kragujevačkog univerziteta Slobodana Arsenijevića, reč je o jednoj od najvećih investicija u domaću naučnu infrastrukturu u poslednjih nekoliko decenija. Prof. dr Arsenijević kaže da će od formiranja banke matičnih ćelija, osim ubrzanog naučnog razvoja, naša zemlja imati i znatnu finansijsku korist.
"Svake godine se iz naše zemlje, kroz deponovanje matičnih ćelija naših građana u devet inostranih banaka, odlije oko osam miliona evra. Taj novac bi sa formiranjem banke matičnih ćelija u Kragujevcu trebalo da ostane ovde, a verovatno bi moglo da se zaradi i više, budući da bi to bila jedina takva ustanova na velikom prostoru od Beča do Istanbula" navodi prof. Arsenijević.
Ipak, primaran značaj ovog projekta, o kome se govori već četiri godine, leži, zapravo, u razvoju medicinske i njoj srodnih nauka, pre svega biologije i hemije. Velike laboratorije sa najmodernijom opremom, koja će biti instalirana u naučnom centru ukupne površine oko 11.000 kvadratnih metara, pružiće priliku zaposlenim istraživačima da rade na ispitivanju uzroka i posledica bolesti koje se danas u svetu leče matičnim ćelijama. Istraživanja i rezultati do kojih se bude došlo imaće i svoju praktičnu, kliničku primenu u našim medicinskim ustanovama.
"Sa ovim naučnim centrom, u kome će banka matičnih ćelija biti samo jedan njegov deo, Kragujevac i Srbija zakoračiće u novu eru. Nama je ubrzani naučni razvoj neophodan, jer medicina sasvim sigurno neće biti ista za dvadeset godina. Takođe, potrebni su nam i kadrovi, mladi, školovani i ambiciozni ljudi. Zbog toga je važna izgradnja stanova za koje će moći da konkurišu ne samo oni koji rade na domaćim fakultetima, već i oni koji su u potrazi za poslom napustili zemlju" kaže Arsenijević, napominjući da će kriterijumi konkursa za dodelu stambenih jedinica biti usaglašeni sa evropskim standardima.
Iako su sredstva bila opredeljena još krajem 2010, početak realizacije ovog projekta odlagan je nekoliko puta, što zbog naše glomazne i spore birokratije, što zbog određenih neslaganja u akademskim krugovima koji su se sporili gde, zapravo, treba formirati naučni centar sa bankom matičnih ćelija u Kragujevcu ili, možda, u Beogradu.
"Mislim da je ovo veliki uspeh Univerziteta u Kragujevcu, ali i Jedinice za upravljanje projektima (JUP– istraživanje i razvoj), koju je kao društvo sa ograničenom odgovornošću svojevremeno formirala Vlada Srbije" smatra rektor Arsenijević.
Stambena zgrada za naučne radnike trebalo bi da bude završena septembra 2015, a naučni centar sa bankom matičnih ćelija februara 2016.
