Promene zakona o prebivalištu i boravištu, koje su prvi put uvele obavezu stanodavaca da podstanarima obezbedi prijavu prebivališta na adresi stanovanja, nimalo nisu popravili položaj građana bez doma u vlasništvu.
Najčešći razlog što najveći broj podstanara u Srbiji nema čistu prijavu boravka jeste opstrukcija stanodavaca, koji u strahu od plaćanja poreza ne žele sklapanje ugovora o zakupu stana. Bez potpisanog papira stanari ostaju ne samo bez legalne adrese, već i prijave na biro rada, upis deteta u predškolsku ustanovu, parking mesto ispred zgrade i niz drugih povlastica dostupnih samo građanima sa urednim prijavama.
Precizni podaci o broju podstanara i stanova koji se izdaju u Srbiji ne postoje. Procenjuje se da ih je oko 300.000, a da samo u Beogradu živi oko 100.000 građana bez sopstvenog krova nad glavom.
Udruženje “Velegrad” prošle godine upozorilo je Ministrastvo finansija da crno tržište izdavanja stanova u Srbiji državu godišnje košta skoro 50 miliona evra. Izbegavanje plaćanja poreza na kiriju samo je jedan član u lancu nepoštovanja propisa, koje uglavnom puca po leđima najslabije karike – podstanara.
