Vlada Srbije u septembru usvaja zakon o restituciji koji će omogućiti vraćanje imovine ili obeštećenje ranijim vlasnicima čije su nekretnine nacionaizovane.
Mada još nije ustanovljen definitivan predlog zakona o restituciji i u Vladi još cirkuliše nekoliko verzija, izvor u Vladi kaže da „vlasnici oduzete imovine sigurno neće biti sasvim zadovoljni jer sigurno neće biti omogućena ‘realna supstitucija’ (vraćanje u naturi adekvatne imovine koja je oduzeta i naknadno prodata).
Ka tvrdi izvor iz vlade biće primenjen model vraćanja u naturi svega što je još u državnom vlasništvu, kao što je urađeno sa crkvenom imovinom“.
U Mreži za restituciju kažu da je čak 97 odsto imovine moguće vratiti u naturi.
|
Vlada će istovremeno usvojiti zakon o javnoj svojini, kojim se vraća imovina Vojvodini i lokalnim samoupravama.T o je potvrđeno u Vladi uz objašnjenje da će to otkloniti opasnost da se vraćanjem imovine opštinama još smanji mogućnost naturalnog vraćanja poseda.
Vlasnici otete imovine kažu da je to konačno jedna dobra vest koja ukazuje na to da je Vlada odolela pritiscima krupnog kapitala i interesnih grupa koje su do sada lobirale da se imovina prvo vrati lokalnim samoupravama odakle bi lakše bila privatizovana.
Poznato je da krupni kapitalisti u zakupu drže stotine hiljada hektara plodne zemlje, i da im nikako ne bi odgovaralo da zemlja koju koriste bude vraćena pravim vlasnicima.
"Pozdravljamo takvu odluku, ali ne treba zaboraviti da je to tek prvi korak, da se sa zakonima već dugo kasni i da su najvažnija rešenja u zakonima, kao i to koliko će se efikasno i brzo primenjivati. Sve dok ne bude pravog obeštećenja, strani investitori će izbegavati da ulažu u zemlju u kojoj imovina i kapital nisu sigurni jer država uvek može da im oduzme imovinu kao što je to već uradila Zakonom o nacionalizaciji 1958. godine koji je određivao simboličnu nadoknadu i njeno plaćanje na 50 godina", kaže Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju.
Milan Parivodić, bivši ministar i autor predloga zakona o opštoj restituciji koji sadašnja vlast odbija da prihvati, takođe smatra da je dobra vest što je Vlada odlučila da dva važna zakona o imovini usvoji istovremeno, ali upozorava da je nacrt teksta koji je pre dva meseca imao prilike da vidi loš jer su gradsko građevinsko zemljište i veliki deo poljoprivrednog zemljišta izuzeti iz predmeta restitucije.
"Sve će i dalje zavisiti od pritiska Evropske unije i verujem da će se i sa ovim zakonom događati isto kao i sa reformom pravosuđa za koju su prvo tvrdili da je sve u redu, a onda su je revidirali kad ih je EU pritisla", kaže Parivodić.
U Vladi kažu da će najverovatnije tokom avgusta predlozi oba zakona ići na javnu raspravu, što deluje neozbiljno, s obzirom na važnost teme i njeno zatvaranje tokom letnjih odmora. Očekuje se da krajem jula Božidar Đelić, potpredsednik Vlade zadužen za evropske integracije, obelodani tekst zakona.
Problem je i što se zasad ne pominje termin kada bi zakon bio usvojen u Skupštini čime vladajuća koalicija ostavlja utisak da želi da se sa Evropskom komisijom „nagodi“ nudeći samo političku spremnost da započne proces obeštećenja vlasnika nacionalizovane imovine, a ne i gotov zakon.
Inače, da podsetimo, akcioni plan Vlade Srbije predvideo je da oba zakona budu usvojena do 30. juna i taj rok je probijen.
"Zakon o restituciji je jedan od najvažnijih tehničkih uslova Srbiji da dobije status kandidata. Za dobijanje datuma za otpočinjanje pregovora biće najvažniji definitivan uspeh dijaloga s Prištinom, ali pošto je to neizvesno, Vlada mora da ispuni sve tehničke uslove. U svakom slučaju, Evropska komisija će uzimati u obzir samo ako je zakon usvojen u Skupštini jer im je dosada praksa pokazala da se predlozi menjaju amandmanima kako odgovara vladajućoj većini. Takođe, Brisel je veoma zainteresovan za sam tekst zakona i neće proći odredbe koje krive suštinu", objašnjava Vladimir Todorić iz Centra za novu politiku.
