Struka podržava ideju ministra građevine Velimira Ilića o izgradnji tradicionalnih kuća. Nekad se gradilo po meri čoveka. Metal, staklo i aluminijum nemaju dušu
Kuća na četiri vode. Kvadrat u osnovi, podeljen na dva dela. Ognjište, spavaća i slavska soba. I trem. To su osnovni elementi tradicionalne srpske kuće. A svako podneblje ima svoj „stil“ - moravski, šumadijski, kosovski, sremski, gradski, planinski... Zlatiborska kuća je za mnoge najlepša na svetu, ali je na ovoj planini retkost. Zapravo, danas u Srbiji više od 90 odsto objekata nema nikakve veze sa našom graditeljskom tradicijom. Izgubili smo se posle Drugog svetskog rata.
Znao je nepismeni srpski seljak da izabere lokaciju. Gradio je po meri čoveka. Materijale je nalazio u okruženju i tako zdanja uklapao u prirodnu celinu. Ne postoji nijedna potreba savremenog čoveka koja se da integrisati u kuće podneblja.
„Ne vraćam se tradiciji, od nje polazim“ reči su profesora Božidara Petrovića, arhitekte. A njihovo pretapanje u osobeno je najteže, ali je zato najvrednije u kulturi naroda. I upravo će Petrovićeva arhitektonska rešenja biti polazna osnova za realizaciju ideje koju je nedavno lansirao Velimir Ilić, ministar građevine.
- Primili smo sve i svašta, gradimo šta kome padne na pamet - kaže Ilić. - Kao privatnik, želeo sam da ostavim neki pečat pa sam na svom imanju u Čačku izgradio par objekata u srpskom stilu. Kao resorni ministar pokrenuo sam ovu inicijativu. Već smo formirali odbor koji će za dvadesetak dana da izađe sa prvim rešenjima. U tom odboru su akademici, arhitekte, inženjeri, istoričari umetnosti... Raspisaćemo javni poziv lokalnim samoupravama. Prednost će imati oni koje ponude besplatne lokacije. Vrnjačka Banja se već javila. Projekti će za građane i lokalne samouprave biti besplatni. Gradnja takve kuće moguća je do maksimum 400 evra po kvadratu. Objekti će se zidati isključivo od domaćih materijala, kamen, drvo, cigla i obavezno će biti pokrivene crepom.
Ministar kaže da bi i program socijalne gradnje mogao da se radi po ovom modelu.
Želim da srpskom domu vratimo toplinu, lepotu, jer metal, staklo, aluminijum nemaju dušu - kaže Ilić. - Postoji interes spolja da se projekat izgradnje srpskih kuća kreditira u ovoj godini sa oko deset miliona evra.
Ideju ministra Ilića pozdravlja akademik arhitekta Brana Mitrović. On smatra da bi Ministarstvo u pomoć trebalo da pozove i Udruženje arhitekata.
Udruženje je pre 15 godina napravilo konkurs za transponovane tradicionalne kuće - kaže Mitrović. - Ministarstvu je potrebna komunikacija sa Udruženjem arhitekata. Mislim da je to deo lepog ponašanja, koje nije uobičajeno u našoj sredini, da se kontinuitet nadgrađuje. Previše je akcija bilo, dobro zamišljenih, koje su se završavale na nivou mandata aktuelnog ministra ili stranke na vlasti. Ministarstvo mora da vodi računa da profesionalci budu uključeni u taj projekat, ali ne u smislu da od toga naprave svoj biznis, već da svako u svom domenu doprinese unapređenju sredine.
Prema rečima Gorana Rodića iz Udruženja za građevinarstvo Privredne komore Srbije, za izgradnju takvih kuća angažuju se pretežno mali preduzimači, firme koje nisu opterećene velikim fiksnim troškovima. Cena gradnje, po Rodićevom mišljenju, iznosi oko 330 evra po kvadratu. Tome treba dodati trošak pribavljanja lokacije, ali i komunalije, čija se cena po kvadratu, u zavisnosti od zone grada, kreće od 30 do 60 evra po kvadratu. Po sistemu „ključ u ruke“ reč je o cifri od 600 do 800 evra po kvadratnom metru.
- Od Dinare do Carigrada jedna je kuća - ističe inženjer Slavoljub Zakić, član Udruženja „Srpske kuće“. - Zbog podneblja samo im se menjaju uglovi, neki elementi i materijali. Inicijativa Velje Ilića je prijatno iznenađenje. Veliki je otpor prema onome što je tradicionalno srpsko. U Beogradu, gde se kreira politika, postoji antisrpski lobi, koji nije jak samo u arhitekturi, kada su nam servirane tipske kuće koje su upropastile Srbiju, već i u modi, medijima... Kako je pričao profesor Petrović, mi nemamo naselja već stovarišta kuća. Usta su nam puna Evrope, a upravo svaka zemlja na zapadu čuva svoju graditeljsku tradiciju. Nije nama Evropa rekla da zidamo alpske kuće u Srbiji, nije „splitskom vezu“ mesto u Šumadiji, niti je Srbija Egipat ili Libija pa da ima ravne krovove.
DVE VARIJANTE
Mogu da se urade, po podnebljima, idejna rešenja za po nekoliko tipova kuća od 40 do 200 kvadrata. Druga varijanta je da se za određena podneblja daju zadaci arhitektama. Najbolja je kombinovana varijanta, ako se nekome ne dopada tipska kuća, taj nek angažuje arhitektu.
INSPIRACIJA
Srpske kuće inspiracija su i mnogih umetnika. Među njima i fotografa Stanka Kostića. On foto-aparatom beleži ruralnu Srbiju, ljude, običaje, ali i dela narodnih neimara. Njihove kuće, kaže Kostić, deluju kao prirodna pojava, kao deo ambijentalne celine. - Otkrivam kuće, tražim dobru stajnu tačku, čekam adekvatno svetlo i uz odgovarajući objektiv trudim se da što vernije prikažem proporcije tih zdanja, koje su skladne. Arhitekta, koji je učio zanat od narodnih neimara svakako je Božidar Petrović, čije sam kuće fotografisao. Kostić je izlagao na više od 40 kolektivnih i 11 samostalnih izložbi u zemlji i inostranstvu.
