Građanima Srbije se trenutno zbog paprene papirologije više isplati da kupe kuću nego da je sami grade. Za izgradnju 100 kvadrata i četiri ara placa potrebno 87.000 evra, a ista nekretnina na tržištu nudi se za 70.000 evra
Jeftinij put do krova nad glavom trenutno je kupovina, a ne gradnja kvadrata. Investiciona vrednost kuće u okolini Beograda, u neseljima Beli Potok, Zuce, Ovča, Jakovo, za oko 30 odsto premašuje tržišnu vrednost. Na nešto boljim lokacijama, na oko 15 kilometara od centra grada, na primer u selu Rakovica, izgradnja kuće od 100 kvadrata uključujući kupovinu parcele od oko četiri ara, sa svim plaćenim taksama košta 87.000 evra. U tom naselju sada može da se kupi gotova kuća iste kvadrature, sa istom površinom okućnice i urednim papirima za 60.000 do 70.000 evra u zavisnosti od položaja zdanja i kvaliteta gradnje.
Računica je sledeća: ako se plac kupuje od države, prema proceni Poreske uprave kvadrat zemljišta u selu Rakovica košta oko 4.600 dinara. Za četiri ara potrebno je izdvojiti 1.840.000 dinara. Ovo naselje nalazi se u petoj gradskoj zoni gde po kvadratu kuće treba platiti naknadu za uređenje zemljišta od 6.739 dinara. Za sto kvadrata to iznosi 673.900 dinara uz mogućnost da ako se plati odjednom taj iznos bude prepolovljen, ali se većina investitora ipak odlučuje na rate. Sama izgradnja doma od sto kvadrata sa ugrađenim materijalom košta oko 5,5 miliona dinara. Na ostale takse, projekte, saglasnosti, priključke treba izdvojiti još oko 150 evra po kvadratu što je ukupno još 1,6 miliona dinara. Kada se podvuče crta račun iznosi oko deset miliona dinara.
Najviše primedaba investitori imaju na cenu naknade za uređenje zemljišta. Cena kvadrata placa jeftinija je od naknade za uređenje po kvadratu kuće. Nije sporno to što komunalno opremanje mora da se plati, ali uz ovu naknadu koja ide lokalnoj samoupravi, investitori plaćaju još i razne takse, saglasnosti i priključke samim komunalnim preduzećima. A, da ne govorimo o tome da danas u okolini Beograda ima delova naselja bez gradskog vodovoda i kanalizacije.
Ministarstvo građevinarstva priprema novi zakon o planiranju i izgradnji i kako se najavljuje naknada neće biti trošak pre izdavanja građevinske dozvole kao što je to slučaj sada. Ta naknada će se plaćati opštinama pre dobijanja upotrebne dozvole. Iz Stalne konferencije gradova i opština upozoravaju da to nije dobro rešenje, jer je na primerima zemalja u okruženju dokazano kao pogrešno.
- Cenu uređenja zemljišta utvrđuju lokalne smaouprave i to je njihov veliki izvor prihoda - ističe Goran Rodić, stručnjak u oblasti građevine. - Kroz tu obavezu nametnutu investitorima, na svaki način gledaju da pokriju svoje minuse, u mnogim slučajevima i nerealne prohteve. Ne osvrću se na činjenicu da je kupovna moć stanovništa izuzetno mala, da je stambena izgradnja skoro zamrla, a kad ona zamre budžeti opština, gradova i države pune se sa manje para. Svi kukaju da im država pomogne zato što svoje probleme ne rešavaju na stručan i adekvatan način. Treba preispitati odluke da se naknada utvrđuje po zonama jer se pogodnost lokacije plaća kroz cenu zemljišta, a naknada mora da bude ista za sve investitore nezavisno od dela grada. Građani su debelo oštećeni jer za pare koje su dali za naknadu u većini slučajeva nemaju adekvatnu infrastrukturu. Građevinari podržavaju ministra Velimira Ilića da naknada ne bude uslov za izdavanje građevinske dozvole.
Naknada za uređivanje gradskog građevinskog zemljišta predviđena je važećim Zakonom o planiranju i izgradnji. Plaća je svaki investitor bilo da je reč o stambenoj, poslovnoj zgradi ili porodičnoj kući. Visina naknade se utvrđuje na osnovu četiri kriterijuma - stepen komunalne opremljenosti, godišnji programi za uređivanje građevinskog zemljišta, urbanističke zone, i namena i površina objekta. Ova naknada je veoma značajan izvor prihoda skoro svih većih gradova i opština u Srbiji. Najznačajniji je u Čajetini, gde iznosi 38,6 odsto budžeta opštine, slede Inđija (22,8 odsto), Novi Sad (18,5 odsto), Šabac (13,7 odsto), Beograd (11,7 odsto), Kragujevac (11,5 odsto) i Niš (10,6 odsto).
ASFALT KAD STIGNE
- GodiŠnje sve lokalne samouprave, uključujući i Beograd, od naknade za uređenje uberu prihod od oko 10 milijardi dinara - kaže Saša Paunović, predsednik Stalne konferencije gradova i opština. - Da se u ovom trenutku do svih kuća u Srbiji dovede asfalt, voda i kanalizacija, potrebno je, između četiri i sedam milijardi evra. To znači da će posao da bude urađen za 40 godina kada bi se gradilo samo iz naknade, koju sada ubiraju lokalne samouprave. Samo da se dovedu voda i kanalizacija, asfaltira put do nekog sela u okolini Paraćina, svako domaćinstvo moralo bi da plati oko 6.000 evra i to bez izvorišta za vodosnabdevanje, kolektora...
