Država namerava da ponovo subvencioniše stambene kredite, koji su sredinom aprila zvanično obustavljeni. Reč je o stimulisanju kupovine novoizgrađenih stanova, a sa bankama će se pregovarati da omoguće povoljnije zajmove i investitorima za finansiranje novih projekata, piše „Blic“. Banke, investitori i stručnjaci pozdravljaju ovu ideju.
Mlađan Dinkić, potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja, kaže za „Blic“ da nije bila dobra ideja da se stopira subvencija za 2009. godinu.
- Program mera za borbu protiv krize biće dopunjen još samo merama za podršku stanogradnji i tekstilnoj industriji. Ideja izvršne vlasti jeste da se ponovo uvedu subvencionisani stambeni krediti. Obezbedićemo i povoljna sredstva za investitore da mogu da grade jeftine stanove. Ideja je da pojačamo tražnju za stanovima, ali uz uslov da cena kvadrata bude niža od one pre krize. Država će naći načina i da omogući investitorima da dođu jeftinije do građevinskog zemljišta - najavljuje ministar ekonomije.
Konačnu analizu, ali i finansijski plan kako će se subvencionisati stanogradnja u Srbiji Vlada bi trebalo da donese do početka septembra.
U ovom trenutku sudbina oko 10.000 zaposlenih u građevini je ugrožena jer se stari projekti završavaju i ostaju samo zdanja za koja građani nemaju para. Novih poslova nema. Investitori ne mogu da prodaju ni ono što su napravili, te zbog toga nemaju novac za nove projekte. Pošto je pala tražnja, banke ne daju zajmove za finansiranje novih projekata jer nisu sigurne da će kupaca biti kada se posao završi. Sa svoje starne građani se u kriznim vremenima teže zadužuju nego inače, a posebno da bi se okućili jer zajam valja otplaćivati tridesetak godina. Tu se negde završava začarani krug u kome se trenutno nalazi tržište nekretnina i stanogradnje u Srbiji. I dok je nekada jedan stan u svakom trenutku merkalo tri kupca, situacija je potpuno promenjena, pa su na jednog kupca sada tri stana koje niko neće.
- Osnovna prednost subvencionisanih kredita je disperzija rizika kako građanima tako i banci. Ova mera mogla bi da podstakne tržište, koje je u stagnaciji i trenutno u veoma lošoj situaciji. Interesovanje za stambene kredite je dosta smanjeno i ovakva inicijativa je više nego dobra. Mi smo do sada podržavali sve programe Vlade, podržaćemo i ovaj - kaže za „Blic“ Rade Šević, direktor za korporativne komunikacije u „Hipo alpe-adrija“ banci.
Kamatne stope na stambene zajmove u Srbiji prihvatljivima su činili upravo subvencionisani zajmovi koji su obarali i cenu komercijalnih kredita, mada su od početka krize tačnije od septembra prošle godine kamate na hipotekarne zajmove skočile oko 12 odsto. Građani su u poslednjih nekoliko godina kupovali nekretnine mahom kroz pozajmice. Iz banke „Inteza“ poručuju da bi takođe ušli u program subvencionisanih hipotekarnih zajmova, što su uostalom činili sve do 15. aprila, kada je država stopirala ovogodišnju dotaciju. Sredinom aprila, naime, rečeno je da neće biti isplate 500 miliona dinara koji su bili predviđeni za te namene, što je inače bilo sedam puta manje od 3,5 milijarde dinara, koliko se dodelilo lani.
- S obzirom na to da je reč o povoljnijim kreditima, očekujemo da bi interesovanje, kao i do sada, bilo veliko. Kada je reč o trenutnom interesovanju za stambene kredite, imajući u vidu prošlogodišnje interesovanje za hipotekarne kredite, primetno je smanjenje obima poslovanja u ovom segmentu, iako je došlo do smanjenja kamatnih stopa po osnovu promene euribora - kažu u „Intezi“.
Stručnjaci za nekretnine upozoravaju da bi bez pomoći države uskoro moglo biti ugroženo čak 25.000 ljudi koji rade u ovom sektoru jer se na građevinu oslanja još 38 privrednih grana. Argument više je činjenica da se većina materijala iz ovog sektora nabavlja na domaćem terenu. Zbog toga bi bilo više nego dobro da se spuste cene za naknadu građevinskog zemljišta koje na konačnu cenu stana utiču sa oko 25 odsto. Jeftiniji stanovi, uposleni ljudi, više kredita, više kupaca - logika je jasna.
Slobodan Mihajlović, savetnik za nekretnine i ulaganja u „Komon sens“ grupi, kaže da je potrebno motivisati banke da daju što više povoljnih kredita.
- U ovom trenutku banke za to nisu motivisane, jer cela zemlja ima loš kreditni status. To bi moglo rešiti problem investitorima koji već imaju izgrađene stanove a nemaju s njima šta da rade. Podržavam i ideju da se za projekte koji tek treba da počnu da se rade snizi naknada za građevinsko zemljište, zbog čega bismo automatski imali jeftinije stanove na tržištu. Imali bismo normalne marže koje zaračunavaju investitori od 20 do 25 odsto. Građani bi bili na dobitku, država, investitori i na kraju i sami proizvođači građevinskog materijala, kojima su stovarišta u ovom trenutku puna - ističe Mihajlović.
Najava da će država podržati banke, verovatno kroz subvencionisanu kamatu, da odobravaju povoljnije zajmove investitorima za nabavku materijala, podržava i Nebojša Nešovanović, konsultant firme „King sturge“, kompanije koja u ovom trenutku savetuje najveće investitore u zemlji.
- Neophodno je da država bankama omogući da one daju zajmove za projektno finansiranje, što je sada skoro potpuno zaustavljeno. Iako imaju novca, banke se ne usuđuju da daju ove kredite, jer procenjuju da tu vlada veliki rizik i da tržište neće oživeti za godinu-dve. Zato je ideja da se subvencionišu stambeni krediti, ali i krediti za investiranje više nego dobra, čak bolja od smanjenja naknada za građevinsko zemljište, što je takođe vrlo važno - navodi Nešovanović.
Aleksandra Zafirović, direktorka „Ocean Atlantic International“ za Srbiju, kompanije koja investira isključivo u nekretnine, kaže da bi tržištu dobro došla finansijska injekcija.
- Svaki investitor će spustiti cenu kvadrata čim mu se smanji trošak, a pomoć države ovom sektoru više je nego dobra. Banke bi takođe mogle i same da spuste zarade bar na kredite koje daje u isto vreme i investitoru i kupcu. Sada one zarađuju na obe strane - kaže Zafirović.
Država duguje još tri zajma od prošle godine
Od prošlogodišnjih 3,5 milijarde dinara subvencije za stambene kredite, država je u 2009. godinu ušla sa dugom od oko 140 miliona dinara. Ovaj novac isplaćivan je tokom prve polovine godine, mada još nisu isplaćena tri zajma.
- Ostala su još tri kredita kod kojih se očekuje dostavljanje rešenja o upisu kako bi mogli da budu realizovani, što je uslov uvek kada su u pitanju objekti u izgradnji - rečeno je „Blicu“ u Nacionalnoj korporaciji za osiguranje kredita.
- Prema najavama iz Vlade Republike Srbije, očekuje se da će, u skladu sa mogućnostima budžeta za 2009. godinu, uskoro početi i prijem zahteva u skladu sa Programom dugoročnog stambenog kreditiranja za 2009. - kažu u NKOSK-u.
Subvencije iz 2008.
- država dotirala 20 odsto učešća od cene nekretnine
- kupac obezbeđivao pet odsto učešća
- kamata na državno učešće bila 0,1 odsto
- otplata državne dotacije u poslednjih pet godina zajma
Troškovi investitora
Cena izgradnje kvadrata na periferiji Beograda:
- građevinski radovi - 450 evra
- ostale usluge (arhitekta, menadžment projekta…)
- 150 evra
- priključci za infrastrukturu - 50 evra
- naknada za građevinsko zemljište - 100 evra
- troškovi finansiranja - 50 evra
- cena zemljišta - od 70 do 80 evra
*Napomena: Prosečna tržišna cena kvadrata pre krize bila je od 1.100 do 1.500 evra. Trenutna cena je između 1.000-1.200
Cena izgradnje kvadrata u centru Beograda:
- građevinski radovi - 800 evra
- ostale usluge (arhitekta, menadžment projekta…)
- 170 evra
- priključci za infrastrukturu - 50 evra
- naknada za građevinsko zemljište - 250 evra
- troškovi finansiranja - 100 evra
- cena zemljišta - od 300 do 500 evra
* Napomena: Prosečna tržišna cena kvadrata pre krize bila je od 2.000 do 3.000 evra. Trenutna cena je između 1.800 do 2.500
