Interesovanje građana za stambene kredite u Srbiji manje je za čak 20 odsto u odnosu na isti period prošle godine, tvrde bankari u Srbiji.
I dok bankari za to okrivljuju pre svega svetsku ekonomsku krizu, ali i strah građana od prihvatanja dugoročnih obaveza, Udruženje banaka iznosi nešto drugačije podatke po kojima je u odnosu decembar prošle - april ove godine broj stambenih kredita porastao za 19 procenata.
Razlog za taj rast je dospevanje na realizaciju kredita koji su odobreni poslednjih meseci 2008. U agencijama za nekretnine kažu da je pad u kupovini stanova kao i uzimanju stambenih kredita doveo do blagog pojeftinjenja kvadrata. Statistički podaci pokazuju da u odnosu kraj prošle godine - prva četiri meseca ove stambeni krediti beleže rast. Veroljub Dugalić iz Udruženja banka ističe da je u pitanju rast od 19 procenata, ali i objašnjava da je taj rast u stvari posledica realizacije kredita uzetih krajem 2008.
„Nikada nisu bili povoljniji stambeni krediti, kamatne stope su recimo između pet i osam procenata. E sada zašto je ovoliki rast u prvom delu pa procedura oko odobravanja stambenih kredita traje malo duže, pa recimo oni koji su to započeli u novembru ili decembru početkom godine su realizovali te stambene kredite. Po pravilu ta procedura traje dva tri meseca. Evo sada imamo izvesno smirivanje, verovatno svi očekuju šta će biti sa ukupnom ekonomskom situacijom tako da je blaga stagnacija kada su u pitanju stambeni krediti u aprilu”, objašnjava on.
Međutim, potražnja za stambenim kreditama u odnosu na prethodna dva meseca je minimalna. Tako je recimo odnos mart april zabeležio rast stambenih kredita za samo 0,6 odsto. Iako bankari kažu da su stambeni krediti povoljniji nego ikada do sada, mnogi građani međutim ne razmišljaju da se upuste u to.
Rade Šević iz Hipo Alpe Adria banke za B92 kaže da je pad u odnosu na isti period prošle godine čak 20 odsto, i pored toga što je banka snizila kamatne stope na stambene kredite. „U poređenju sa istim periodima protekle godine pad se može protumačiti kao značajan. On je započeo u poslednjem kvartalu prošle godine, a najvećim delom je uzrokovan finansijskom krizom. Postoji naravno i određena strepnja kod građana. Kod nas je realno stanje stvari zasnovano na samoj tražnji za kreditima, koja je od oktobra prošle godine na nižem nivou. Dakle broj zahteva za kreditima je smanjen, samim tim i broj odobrenih kredita”, kaže on.
Da postoji stagancija posebno u tražnji za kupovinu stanova primećuju i u agencijama za prodaju nekretnina i kao glavni razlog za takav trend ističu ekonomsku krizu. Miroslav Cvetković iz agencije Cvetković Roškov kaže da je pad tražnje doveo i do izvesnog pada cena stanova, jer se cene kvadrata vraćaju na nivo iz marta prošle godine.
„Rezultat svega toga jeste da su cene nekretnina pale u određenom iznosu i da su polako postale stabilne odnosno vraćaju se na nivo na kome su bile marta 2008. Od početka aprila do kraja avgusta meseca cene su rasle zbog velike potražnje, a male ponude. Sada se krediti u manjem obimu dele, nepovoljniji su ali su i dalje način da građani dođu do stana. Tržište nekretnina živi nezavsino od kredita, a to tržište je u odnosu na januar-februar kada je bilo u totalnom zastoju, sada prilično živo i postaje sve življe”, navodi Roškov.
I dok u agencijama za prodaju nekretnina primećuju da tržište polako oživljava, tome se i te kako nadaju i bankari. Veroljub Dugalić ukazuje da pojedini ekonomski pokazatelji u svetu nagoveštavaju da kriza polako jenjava. Zato sa smirivanjem krize i očekuje rast korišćenja stambenih kredita.
„Smirivanje opšte ekonomske situacije će svakako uticati vrlo podsticajno na rast stambenih kredita jer u ovakvim okolnostima ako vi imate slične mesečne izdatke za stanarinu koju plaćate kao što vam je mesečna rata kod banke, uvek ćete se opredeliti za stambene kredite. Mi još uvek imamo veliki nesklad između potražnje za stambenim jedinicama i ponude koja postoji na tržištu upravo zato što u dužem periodu nismo imali tu stambenu gradnju i zbog velikog pritiska tražnje mislim da će se nastaviti trend rasta, naravno pod uslovom da ukupna ekonomska situacija bude bila nešto bolja nego što je bila u poslednjem kvartalu prošle godine”, kaže on.
Na trend stagnacije i pada uzimanja stambenih kredita utiče i odluka vlade da se privremeno obustavi izdavanje subveniocnisanih kredita koje pomaže država. Tu su i psihološki momenti gde se građani zbog ekonomske krize ne odlučuju na dodatno zaduživanje, ali i činjenica da na kamate u Srbiji mnogo baš i ne utiče spuštanje kamatnih stopa u evropskim bankama.
U udruženju banaka objašnjavaju da sa padom kamatne stope raste dodatak na rizik odnosno povećavaju se bankarske marže. Ako se na to doda i skok evra jasno je zašto rate kredita u Srbiji nisu pojeftinile.
