Iako plaćanje poreza na imovinu u četiri mesečne rate poreskim obveznicima predstavlja olakšicu, problemi i nejasnoće sa plaćanjem i dalje postoje.
Iako je u ranijem zakonodavstvu postojao rok do kada poreske uprave moraju da dostave rešenja, danas to nije slučaj, pa nije retkost da ona stignu i posle pola godine, a dok su poreske uprave fleksibilne u radu, za građane postoje strogi rokovi.
U suprotnom, na njihov dug se zaračunava kamata. Imaju li poreske uprave zakonska prava na to?
Poreski obveznik dužan je da nakon 15 dana od dana dostavljanja rešenja, uplati razliku između poreza utvrđenog rešenjem i akontacionog dela. U suprotnom se registruje dug, a na njega se zaračunava kamata. Isto kao što poreski obveznici imaju rok za plaćanje, tako bi i Poreska uprava trebalo da ima rok za donošenje rešenja, jer građanima nije svejedno kada i koliko novca treba da izdvoje, smatraju pravnici.
Veliki problem je i to što su poreska rešenja nejasna, pa obveznici ne znaju uvek šta tačno plaćaju, smatraju u Asocijaciji potrošača Srbije (APOS), i dodaju da bi Poreska uprava trebalo građanima da šalje obaveštenja o visini duga. Ipak, u Poreskoj upravi kažu da to nije moguće.
"Ne postoji zakonska obaveza da gradska poreska uprava to radi iz prostog razloga što postoje tehnički problemi u smislu štampe, pakovanja i distribucije istih kako bi se udovoljilo drugim zakonskim normama. Kako tehnička podrška ne može da isprati to a da bude sve u skladu sa zakonom, mi nismo u mogućnosti da šaljemo obaveštenja o stanju duga", kaže Stanislava Prpa, v.d. načelnika Gradske poreske uprave.
U gradskoj Poreskoj upravi podsećaju na to da 16. novembra dospeva četvrta rata poreza, te apeluju na građane da obaveze izmire na vreme kao ne bi došlo do obračunavanja kamate.
