Već šest godina porodica Bora Pavlovića vodi bitku za legalizaciju poluizgrađene kuće bez struje i vode na ledinama prigradskog sremskog naselja Laćarak.
U Srbiji, inače, oko milion građana već desetak godina ne može da legalizuje bespravno podignute objekte. To znači da mnogi ne mogu legalno da dobiju električnu energiju, grejanje, telefon, da se legalno priključe na vodovod ili kanalizaciju ili da stave hipoteku i uzmu kredit. Država je, s druge strane, zbog toga na gubitku jer ne može da naplati naknadu za legalizaciju, a komunalna preduzeća svoje usluge, kako piše Blic.
Legalizacija je najavljivana kao jedan od glavnih dometa i zadataka demokratskih vlasti, ali se posle osam godina stiglo samo do priznanja da je važeći model gotovo neprimenjiv.
Od 468.000 zahteva, naime, dostavljenih u dva navrata 2003. i 2006. godine, pozitivno je rešeno tek 16 odsto. Glavni problemi su nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nepostojanje urbanističkih i prostornih planova. Pisci Zakona o planiranju i izgradnji 2003. smatrali su da ove prepreke ne postoje. Priznavanje greške traje skoro šest godina. Tek ovih dana u skupštinsku proceduru trebalo bi da uđe zakon o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji, koji će zameniti Zakon o planiranju i izgradnji i ubrzati uvođenje reda.
Država je osim gubitka naknade za legalizaciju (procenjuje se da je uz prosečnu cenu od deset evra po kvadratu mogla da prihoduje i do pola milijarde evra) ostala i bez nadoknade za komunalna preduzeća.
Nesređena komunalna infrastruktura stvara probleme i građanima koji žive u „legalnim” kućama.
Novi zakon razjašnjava određene imovinsko-pravne nedoumice i određuje rokove za obradu zahteva. Opštinski organi će morati da budu ažurniji u njihovom rešavanju, što dosad nije bio slučaj. Novi propis trebalo bi, prema uveravanju iz Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, da pokrene legalizaciju, ali za njen završetak potreban je poseban zakon koji će biti donet do kraja godine.
Lokalne samouprave moraće da dostave spisak bespravno izgrađenih objekata i ti podaci će nam omogućiti da dobijemo podatke za pripremu posebnog zakona. Nova zakonska rešenja još nisu poznata, a sigurno je da se neće odustati od dve stvari zaštite javnog interesa i privatne svojine, odnosno komšijskih prava. Posebnim zakonom opštine će biti naterane da u naredne dve godine urade potrebne planove, što bi konačno trebalo da legalizaciju privede kraju objašnjava Aleksandra Damjanović-Petrović, pomoćnik ministra za zaštitu životne sredine.
U većini opština nadležni kažu da su glavni problem nerešeni imovinsko-pravni odnosi i nedostatak urbanističkih planova, što je slučaj i s porodicom Pavlović s početka teksta, koja nikako da legalizuje kuću jer, navodno, našla se na zemljištu namenjenom gradnji puta.
Dosad smo se za pomoć obraćali Narodnoj kancelariji predsednika Srbije, kao i Ministarstvu za socijalnu politiku, ali bezuspešno priča Boro Pavlović. On dodaje da je u celoj situaciji najbesmislenije to što za kuću plaćaju svake godine dažbine Poreskoj upravi u Sremskoj Mitrovici.
Slab odziv, spora procedura
U Beogradu ne postoji precizan podatak koliko ima nelegalno sazidanih kvadrata. Predato je oko 140.000 zahteva za legalizaciju. Oko 30.000 objekata je dobilo zeleno svetlo, dok je 8.000 zahteva odbijeno. Naknade za legalizaciju u glavnom gradu nedavno su povećane u proseku 50 odsto, a na nekim lokacijama i do 300 odsto.
U postupku legalizacije u sremskomitrovačkoj opštini je 3.981 objekat. Od toga je 1.247 zahteva prihvaćeno, dok su drugi zbog nepotpune dokumentacije ili odbijeni ili u postupku, kaže Zorana Berežnija, načelnik gradske Uprave za urbanizam.
Smederevci su dostavili više od 10.000 prijava,
legalizovana su 1.142 objekta, 15 zahteva je odbijeno. Katarina Kodžas-Jovanović, šef Odeljenja za izgradnju, kaže da su oni stvorili sve uslove za gradnju i legalizaciju, ali da je odziv bio slab.
U Nišu je podneto oko 12.000 zahteva za legalizaciju, od kojih je 30 odsto rešeno. Dragan Milovanović, pomoćnik načelnika Uprave za izgradnju, objašnjava da je najveći problem što ljudi kad su kupovali placeve najčešće nisu prenosili zemljište na svoje ime.
Od 7.455 objekata koliko je u Kruševcu prijavljeno za legalizaciju, dosad je rešeno oko 1.200 predmeta. Vlasnici između 4.000 i 5.000 kuća nisu ni podneli zahtev, a skoro 95 odsto je na seoskom području. Većina nelegalizovanih objekata izgrađena je u prigradskim naseljima gde u vreme izgradnje nije postojala planska dokumentacija, objašnjava Slaviša Bojković, načelnik Odeljenja za urbanizam.
