Gradjani i firme koji otplaćuju kredite ili nameravaju da se zaduže do kraja godine ne mogu da se nadaju manjim kamatnim stopama. Narodna banka Srbije očekuje da se inflacija stabilizuje i počne da se smanjuje, što bi joj omogućilo da snizi referentnu kamatu od koje zavisi cena kredita u dinarima, ali kamate, po svemu sudeći, neće padati.
Ovo je procena ekonomista, ali i bankara, koji zbog krize i rasta zajmova koje ne mogu da naplate, svoje marže neće spuštati.
Tako je trenutna cena kredita u dinarima za građane u proseku od 22 do 27 odsto. To je gotovo duplo više od referentne kamate NBS. Slične su kamate i za preduzeća. Kada su pitanju kratkoročni zajmovi za stanovništvo u evrima, raspon kamata je od 16 do 28 odsto, iako je euribor od kojeg zavisi cena ovih pozajmica na istorijskom minimumu od oko jedan odsto.
- Čak i da dođe do smanjenja naše referentne kamate, to neće imati uticaja na kamate komercijalnih banaka, jer je naša privreda visoko evroizovana i u skorije vreme to se neće promeniti - kaže Đorđe Đukić, profesor Ekonomskog fakulteta u Beogradu. - Takođe, najveći broj kredita građana i firmi je u stranoj valuti. Glavni razlog za zadržavanje kamata na sadašnjem nivou je visoka cena po kojoj banke nabavljaju novac, kako na domaćem, tako i na inostranom tržištu kapitala. Kada su u pitanju, dinarski krediti, zbog minimalne štednje u domaćoj valuti banke su prinuđene da se zadužuju u evrima u inostranstvu.
Sadašnji nivo referentne kamate, prema rečima ovog profesora, održava devizni kurs stabilnim. S druge strane, dobra je prilika za investitore koji kupuju državne hartije sa najvećom zaradom u Evropi. Naime, naša referentna kamata je najviša u odnosu na EU i region, što mami ulagače. Na primer, prinos na obveznice u Nemačkoj je manji od jedan odsto na desetogodišnjem nivou, a kod nas je deset puta veći.
