Državna revizorska institucija ukazala je na to da država već dvadeset godina nema evidenciju niti kontrolu nad raspolaganjem nekretnima u svom vlasništvu pa je usled toga propuštena prilika da se po tom osnovu uvećaju prihodi buyeta.
Predsednik DRI-ja Radoslav Sretenović rekao je da je revizijom utvrđeno da Vlada nema organizovan sistem raspolaganja nepokretnom imovinom u Srbiji, da osim toga korisnici raspolažu nepokretnostima bez saglasnosti Republičke direkcije za imovinu i mimo zaključka Vlade, da korisnici i drugi državni organi ne postupaju s pažnjom dobrog domaćina, odnosno ne raspolažu nepokretnostima na transparentan način. Sretenović je na konferenciji za novinare, predstavljajući izveštaj o reviziji svrsishodnosti poslovanja „Raspolaganje nepokretnostima u svojini Republike Srbije”, naglasio da je neophodno da Vlada naloži popis nepokretnosti. Na taj način, kako je naveo, utvrdilo bi se čime država raspolaže, a nekon toga trebalo bi izraditi strategiju kojom će biti definisani ciljevi. Republička direkcija za imovinu nije uspostavila jedinstvenu evidenciju nepokretnosti, a u bazu podataka koju poseduje upisano je ukupno 551.946 jedinica, što ne znači da je toliki i broj nepokretnosti jer su neke zgrade upisane i više puta.
– Jedan od primera je i zgrada ministarstava u Nemanjinoj, koja je u bazu podataka upisana 31 put, dok je, primera radi, zgrada Ministarstva finansija upisana 11 puta – navela je vrhovna državna revizorka Svetlana Toma Anokić.
Po njenim rečima, u toj evidenciji za samo 20 odsto nepokretnosti je upisana vrednost, dok za ostale piše nula ili ništa nije upisano. Ona je pojasnila da je DRI za izradu te revizije od Republičke direkcije za imovinu tražila uvid u njihovu bazu podataka i na osnovu toga dobila navedene podatke.
– Gubici države koji zbog toga nastaju, ali i mogući prihodi, za sada se ne mogu tačno proceniti jer nije utvrđeno činjenično stanje čime država raspolaže – istala je ona. – Po podacima Uprave za trezor, od 1. januara do 31. decembra 2013. godine država je prihodovala oko šest milijardi dinara po osnovu davanja u zakup ili korišćenja državnih nepokretnosti, od čega je 852 miliona dinara uplaćeno u republički buyet, dok je ostali novac ostao na računima korisnika nepokretnosti.
