Banke će, kako nezvanično saznajemo, najverovatnije krajem ove godine, ili najkasnije početkom sledeće početi da odobravaju stambene kredite i u dinarima. Naime, pružena im je mogućnost da se u inostranstvu zaduže pod povoljnim uslovima na duži rok, tako da bi mogle da finansiraju, osim gotovinskih i potrošačkih zajmova, i dugoročne, hipotekarne zajmove pod povoljnim uslovima.
Zasada bankari razmatraju program za ove zajmove, a na njega će najviše uticati kretanje inflacije i deviznog kursa. Kamatna stopa bi bila oko deset odsto, prema sadašnjoj referentnoj kamati NBS od koje zavisi formiranje cene dinarskih pozajmica.Ona u narednom periodu može da se smanjuje, ali i da se povećava.Bankari očekuju da država u prvo vreme subvencioniše deo kamate,a rok otplate bi bio od 10 do 15 godina.
- To nije loša ideja, ali se banke moraju zaštiti od rizika - smatra Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije.
- Veoma je bitno u kojim okvirima će se kretati inflacija, kao i dokle će dogurati kurs. Bankari će sigurno biti oprezni, da ne bi prošli kao u vreme hiperinflacije, kada su se stambeni krediti otplaćivali za 200 maraka. Naravno, takav scenario je teško moguć, ali će se u narednom periodu sve opcije razmatrati.
Prema rečima Dugalića, Narodna banka Srbije i Vlada pripremaju mere za podsticanje poslova u dinarima, i sve manjeg učešća evra u plaćanjima, kreditima... Do sada se gotovo sve, osim hrane obračunavalo u stranoj valuti.
- Za građane je dobro da svoje obaveze prema bankama regulišu u domaćoj valuti, jer i platu primaju u dinarima, i tako izbegnu kursni rizik - ističe Dugalić. - Onda teško mogu da zapadnu u docnju, osim ako ne ostanu bez posla ili im se drastično smanji plata. Do sada je građanima koji koriste stambene kredite, najviše problema napravio skok evra. Ipak, da bi banke odobrile što više zajmova u dinarima, potrebno je da se znatno uveća dinarska štednja.
Banke u Srbiji zasada odobravaju dinarske kratkoročne kredite, a najduži rok otplate je sedam godina, što je u stvari neka vrsta testa za dugoročnije zajmove.
ZA DAN 5.000 ZAHTEVA
INTERESOVANJE građana za subvencionisane gotovinske i potrošačke kredite i drugi dan od kada su Inteza i Komercijalna banka počele da primaju zahteve se ne smanjuje. U Komercijalnoj banci je za dva dana podneto oko 5.000 zahteva. Od srede je u program ušla i Eurobanka EFG, a očekuje se da se narednih dana uključe i ostale banke. Odobravanje ovih zajmova počeće od 9.aprila, kada i zvanično na snagu stupa Uredba o subvencionisanju kratkoročniih pozajmica za građane.
U redovima, pred šalterima, građani se najviše interesuju za keš kredite, a najbrojniji su, barem u Komercijalnoj banci bili penzioneri, sa skromnim primanjima. Tako je jedan naš sugrađanin zaitneresovan za gotovinski kredit,a pošto prima penziju od 15.000 dinara, može da uzme 120.000 dinara na tri godine. Rata posle 12 meseci grejs perioda iznosiće 5.000 dinara.
Od polovine aprila, na snagu će stupiti i nove mere Narodne banke Srbije koje omogućavaju građanima da se više zaduže, odnosno umesto do trećine, sada 40 odsto za kratkoročne pozajmice, odnosno sa 50 na 60 odsto za one koji imaju stambene kredite.
EVRI
Banke u Srbiji odobravaju komercijalne kredite u evrima sa kamatom od 4,95 do 11,40 odsto na godišnjem nivou, sa rokom otplate do 30 godina. Kamatna stopa je kod svih osim kod Sosijete ženeral banke promenljiva. I dalje su najtraženiji subvencionisani stambeni zajmovi, jer su najpovoljniji zbog učešća države.
