Pred kraj prošle godine poslanici Skupštine Srbije usvojili su izmene i dopune Zakona o javnoj svojini, čime je rok za upis državne imovine u registar produžen do 31. decembra 2020. godine.
Prvobitni rok bio je 31. decembar prošle godine, a pošto mnoge lokalne samouprave i državne institucije nisu popisale državnu imovinu, on je ovoga puta produžen tri godine, što znači da država sve do 2020. godine neće znati kojom imovinom raspolaže, a samim tim izgubiće znatnu svotu koja bi mogla biti ostvarena prodajom onoga što više nije neophodno i što je višak.
Krajem prošle godine, po podacima Direkcije za imovinu Srbije, u registar državne imovine 1.632 korisnika prijavila su 96.370 nepokretnosti. Od toga je 85.070 stanova, poslovnih zgrada i zemljišta označeno kao svojina Republike Srbije. Na osnovu dobijenih podataka, procenjeno je da popisana državna imovina vredi 165 milijardi dinara. Toliko je procenjena samo imovina koju je prijavilo 1.098 ustanova čiji je osnivač država.
Krajem prošle godine, po podacima Direkcije za imovinu Srbije, u registar državne imovine 1.632 korisnika prijavila su 96.370 nepokretnosti
Informacije o državnoj imovini do kraja prošle godine dostavilo je samo 25 od 176 lokalnih samouprava. Direkcija za imovinu je početkom prošle godine organizovala radionice na koje su pozvane sve lokalne samouprave i ostali korisnici nepokretnosti u javnoj svojini da bi obučili svoje kadrove da koriste aplikaciju za upis imovine u onlajn registar nepokretnosti. U taj registar, koji se nalazi na sajtu Direkcije za imovinu, korisnici državne imovine sami upisuju nepokretnosti kojima raspolažu, a to znači ne samo zgrade i stanove već i puteve, mostove, pruge, šume, reke, izvore lekovite vode, rudnike, njive i pašnjake... odnosno sve ono što je u javnom vlasništvu.
Po rečima direktora Republičke direkcije za imovinu Jovana Vorkapića, od prodaje nepokretnosti u državnoj svojini prošle godine ostvaren je priliv u buyet Srbije od oko 8,3 miliona evra, a postupci prodaje su sprovedeni u skladu sa zakonom i na osnovu odluka Vlade Srbije i nakon pribavljenih svih pozitivnih mišljenja.
Od koga se može pleniti
Izmene i dopune Zakona o javnoj svojini donele su i druge značajne promene, među kojima je i da više neće biti moguća plenidba od bolnica. Drugim rečima, izvršitelji više neće moći da plene službena ili ambulantna vozila, krevete i aparate u bolnicama i domovima zdravlja, već će naplatu dugova zdravstvenih ustanova moći sprovoditi samo na nekoj drugoj imovini ili od novca s računa. Na taj način, sprečiće se ponavljanje slučaja KBC „Dragiša Mišović”, kojem je nad glavom visila plenidba imovine, a samim tim i nemogućnost nastavka rada.
– To znači da su prodate po tržišnim uslovima, javnim oglašavanjem u dnevnim novinama i na sajtu Direkcije, putem prikupljanja zatvorenih pismenih ponuda – objasnio je Vorkapić. – Postupak otvaranja prispelih zatvorenih ponuda sproveden je javno, u prisustvu zainteresovanih ponuđača, a tržišnu vrednost je procenjivala Poreska uprava i ona je služila kao početna kupoprodajna cena ispod koje se ne može ići, odnosno ponuđena kupoprodajna cena morala je biti veća od početne.
