Da bi stekli svojinu nad građevinskim zemljištem, vlasnici preduzeća moraće da plate prenos prava korišćenja u pravo svojine.
To se odnosi na sve one koji su privatizacijom, stečajnim ili izvršnim postupkom došli do placeva kupujući fabrike sa namerom da na njihovom mestu grade nešto drugo, Za sve ostale građane, koji prvi put od 1958. godine dobijaju mogućnost da postanu vlasnici parcela na kojima se nalaze njihove kuće ili stanovi, prema nedavno usvojenoj uredbi, prenos zemljišta biće besplatan.
Pošto je svojina nad zemljištem uslov za izdavanje lokacijske i građevinske dozvole, vlasnici preduzeća koji žele da grade poslovne i stambene zgrade umesto fabričkih hala i proizvodnih postrojenja moraju da plate tržišnu vrednost zemljišta umanjenu za cenu kapitala isplaćenu u postupku privatizacije. Agencija za privatizaciju i Poreska uprava treba da procene koliko je prilikom kupovine preduzeća plaćeno za zemljište, a razlika će se plaćati u vidu konverzije.
Ukoliko se dokaže da je prilikom privatizacije plaćena potpuna tržišna vrednost građevinskog zemljišta, vlasnici tih preduzeća ništa neće platiti prilikom sticanja prava svojine.
Uredbom o prenosu prava korišćenja u pravo svojine, Ministarstvo životne sredine i prostornog planiranja propisalo je samo kriterijume kojima će se rukovoditi Poreska uprava prilikom određivanja naknade koju vlasnici privatizovanih firmi moraju da plate. Među njima su lokacija, stepen komunalne opremljenosti, urbanistički parametri, namena zemljišta i kao najvažnijisrednja prometna vrednost zemljišta u sličnoj ili istoj urbanističkoj zoni.
Tržišnu vrednost zemljišta, kako kažu u Poreskoj upravi, radiće ovlašćeni procenitelji koje će angažovati vlasnici fabrika. Poreska uprava nema zakonska ovlašćenja da vrši procenu zemljišta po zahtevima pravnih lica, navode u Poreskoj upravi.
Procenu vrednosti gradskog građevinskog zemljišta Poreska uprava, kako nam je rečeno, radi na osnovu zabeleženog kretanja na tržištu najbližih lokacija i na bazi „parifakata“ (položaj, lokacija, blizina puta...).
A prilikom određivanja visine naknade važnu odluku imaće i lokalne samouprave. One će, kako kažu u Poreskoj upravi, svoje cenovnike za prenamenu industrijskog zemljišta u građevinsko ili poljoprivrednog u građevinsko morati da prilagode tržišnim uslovima.
Većina građana će pravo svojine nad građevinskim zemljištem ostvariti bez ikakvih troškova. Dovoljno je samo da na svoje ime imaju uknjižene kuće, stanove, lokale, garaže. Katastru nepokretnosti ili zemljišnim knjigama treba da podnesu zahtev za konverziju prava korišćenja u pravo svojine nad gradskim građevinskim zemljištem. Uz zahtev treba da prilože list nepokretnosti ili vlasnički list u kojem stoji da su vlasnici kuće ili stana i korisnici zemljišta.
Takođe i AP Vojvodina i lokalne samouprave postaće vlasnici gradskih građevinskih parcela bez naknade.
