Često menjanje zakonskog okvira za legalizaciju kuća i drugih objekata u Srbiji zbunilo je građane. Iako su odahnuli što neće biti rušenja, sada se pitaju zašto dugo čekaju rešenje svojih zahteva i koliko će ih to koštati. Novi zakon im rok da dostave svu dokumentaciju pomera na 30. maj iduće godine, ali osim izjave državne sekretarke Aleksandre Damjanović da bi bez izmena zakona od ovog meseca svi koji nisu imali potrebna dokumenta dobili rešenja o rušenju objekata, drugog objašnjenja nema.
Pojasnila je da uslovi za legalizaciju nisu izmenjeni, već samo rok, da će cenu ovog poduhvata građanima određivati opštine.
Svi koji su, prema njenim rečima, podneli samo jedan papir, sada mogu da dopune zahtev drugom potrebnom dokumentacijom.
- Podneto je više od 800.000 zahteva od kojih je mali broj rešen. Efekti zakona koji je na snagu stupio pre godinu dana su jako loši, u proseku rešeno je tek tri do pet odsto ovakvih slučajeva - pojasnila je Damjanovićeva zašto je zakon u roku od godinu dana ponovo menjan, priznajući tako da nije problem u onima koji su se rešili na "divlju gradnju", već u sporosti države.
Paprene cene
Cene upisivanja u knjige divlje građenih objekata variraće od grada do grada, a prema proračunima po zakonu legalizacija divlje građene kuće od stotinak kvadrata u trećoj zoni u Beogradu koštaće blizu milion dinara. Odnosno, kako se čulo, najmanje 7.000 dinara po kvadratu za naknadu za uređenje građevinskog zemljišta. U Sokobanji je cena oko 3.000 dinara po kvadratu. Jedina olakšica je što se legalizacija može plaćati na rate.
Zakon propisuje da građani mogu da legalizuju objekte koji su izgrađeni i posle 2009. godine, mada se prvobitni vladin predlog odnosio na bespravne objekte izgrađene do 11. septembra te godine, a za koje je zahtev za legalizaciju podnet do 11. marta 2010.
