Iako gradovi ažuriraju spiskove obveznika, građani izbegavaju da plate porez na imovinu. Čak 640.000 vlasnika kuća i stanova ne izmiruje dažbine prema državi
ZA svaku petu nekretninu u Srbiji vlasnici ne plaćaju porez na imovinu. Ako se zna da je po poslednjem popisu u našoj zemlji evidentirano 3,2 miliona stambenih jedinica, proizilazi da obaveze prema državi ne izmiruje oko 640.000 građana. U glavnom gradu oko 10 odsto vlasnika nije prijavilo porez, u Novom Sadu registrovano je ukupno oko 200.000 obveznika, a u Nišu porez na imovinu do sada je plaćalo 88.000 vlasnika, što je za oko 12.000 manje nego što, na primer, ima brojila za struju.
Beogradska Uprava javnih prihoda od letos ažurira spiskove poreskih obveznika. Na udaru su nelegalno izgrađeni objekti. Pomoć je stigla i iz evidencije objekata za koje je podnet zahtev za legalizaciju. Tako su građani od Uprave dobijali dopise da moraju da plate poreze i retroaktivno za tri prethodne godine, što je za kuću od oko 100 kvadrata iznosilo oko 26.000 dinara. Nova rešenja o porezu na imovinu Beograđanima će stizati tek posle 1. marta iduće godine. Grad je podeljen u 13 zona, sa preciziranom cenom kvadrata, što menja osnovicu za obračun. Zato će bez obzira na to što je stopa nepromenjena - 0,4 odsto, većina građana dobijati veće račune, u zavisnosti od zone. Prema procenama, poskupljenje bi moglo da ide za neke lokacije i za 80 odsto.
Novi Sad je podeljen na pet zona, ali ni u jednoj od njih povećanje poreza na imovinu neće biti veće od 20 procenata. Štaviše, prebacivanjem u zone sa nižim koeficijentima za obračun, u nekim delovima grada porez će biti i manji nego ovogodišnji, ponegde čak i do 30 odsto. Tako su, recimo, naselja Veternik, Futog i Kać, u kojima živi više od 70.000 ljudi, iz druge prebačena u treću, jeftiniju zonu. Drastičniji rast poreza na imovinu u Novom Sadu je izbegnut i smanjivanjem osnovice za njegov obračun. Zbog pada tržišne cene kvadratnog metra, za formiranje osnovice ne uzima se ovogodišnji raspon od 102.000 do 117.000, već - od 88.000 do 100.000 dinara.
Vlasnici stanova u Kragujevcu od naredne godine porez će plaćati skuplje do 70 odsto, takođe zavisno od zone u kojoj se stan nalazi.
- Porez na kuće će neznatno poskupeti, a razlog je što je zaključeno da prodaja stanova tokom ove godine daleko premašuje promet kuća i lokala - ističu u Gradskoj poreskoj upravi.
Nova cena poreza na nepokretnosti određuje se na osnovu prometa i cene nekretnina u gradu. Načelnica poreskog odeljenja Mirjana Jevđić Stanarčić kaže da su uzeli oko 1.600 ugovora o prodaji nepokretnosti u prvih devet meseci ove godine i na osnovu kvadrata i cena odredili iznos poreza. Takođe, biće uvećana i poreska stopa na 0,4, umesto sadašnjih 0,2 odsto.
PAPRENI KVADRAT NA DEDINJU
Najskuplji kvadrat u glavnom gradu je u prvoj ekstrazoni stanovanja, i za stan je procenjen na 203.000, a za kuću na 210.000 dinara. Reč je o Dedinju i delovima Košutnjaka. Najmanje uvećanje poreza imaće vlasnici nekretnina u osmoj zoni, gde kvadrat stana košta 35.000, a kuće 30.000 dinara. To su na primer, Lepušnica, Besni Fok, i delovi prigradskih opština.
NIŠLIJE OČEKUJU VIŠAK PRIHODA
Obveznici u Nišu za izmirenje poreza na imovinu, od 1. januara nastupajuće godine biće razvrstani u osam zona.
- Najveće povećanje poreza u proseku za 20 do 30 odsto biće za obveznike u prvoj i drugoj zoni. Novim načinom obračuna poreza na imovinu, u gradski budžet trebalo da se slije dodatnih 50 miliona dinara.
