Da li će peti pokušaj legalizacije bespravno izgrađenih objekata zaustaviti divlju gradnju u Srbiji, teško je reći, jer dugogodišnja popustljivost države prema investitorima koji uporno grade bez dozvole nije naročito ohrabrujuća.
Koliko god da je u siromašnoj zemlji greh rušiti sazidano – jer država samo preti kad god pokrene novi ciklus legalizacije, a onda uglavnom svima progleda kroz prste i omogući upis vlasništva u katastar – toliko je ispod svake mere brojka od ukupno 1,3 miliona objekata nelegalčno izgrađenih.
Koliko se investitori koji su zidali bez dozvole boje države, najbolje pokazuje podatak da od spomenute cifre čak pola miliona nije niti podnelo zahtev za legalizaciju. A država će ih o vlastitom trošku evidentirati u katastar, što, kako objašnjavaju u Ministarstvu građevine, neće biti legalizacija, ali neće biti ni sankcionisani.
Građani koji su gradili svoje kuće legalno, s građevinskom dozvolom, negoduju zbog ovakvog odnosa države prema nesavesnim građanima. Istina je da je među njima bilo i onih savesnih, koji su pokušali da izdejstvuju sve neophodne papire za izgradnju, ali zbog predugih procedura i dugog čekanja nisu uspeli da dobiju dozvolu, međutim, ipak smatraju da su danas oštećeni, tim pre što se i po novom zakonu o legalizaciji daju olakšice u plaćanju dažbina – što oni nisu dobili, a takođe su plaćali samodoprinos i gradili infrastrukturu.
S druge, pak strane, građani se žale da su gradili na zemljištu za koje nije postojao urbanistički plan, što su proveravali u zavodu, a na kraju je ispalo da su izgradili objekat na prostoru koji je označen kao javna površina gde je u planu da se nešto gradi. Smatraju da su prevareni, jer u vreme izgradnje nije postojala namera grada da se na tom mesti zida objekat od javnog značaja.
S tim u vezi državni sekretar u Ministarstvu prostornog planiranja Srđan Beli kaže da jedino prostorno planska dokumentacija i detaljni urbanistički planovi mogu da spreče dalje nenamensko upravljanje zemljištem u Srbiji, koje vodi u haos i etiketira nas kao jedan od negativnih primera u celoj Evropi. On je na naučno-stručom skupu „Lokalna samouprava u planiranju i uređenju prostora i naselja“ poručio da ubuduće niko ne računa na divlju gradnju, jer će se svaki pokušaj u startu sprečiti.
Koren u mentalitetu i zakonima
Beli ocenjuje da problem divlje gradnje ima koren i u mentalitetu, i praksi u Srbiji, koja je omogućena i kroz pravnu proceduru. Kako precizira, zakonskim aktima je omogućeno da svaki objekat koji se nelegalno sagradi može kad-tad da se legalizuje. On kaže da takvu praksu moramo prekinuti i reći da od danas divlja gradnja ne sme da postoji i da se svaki pokušaj u startu spreči.
