Građani Srbije koji plaćaju godišnji porez na imovinu dobiće u maju nešto veću poresku obavezu, budući da će se prosečna vrednost stana ili kuće računati prema istinskoj vrednosti nekretnine na tržištu, što je princip u razvijenom svetu, ali ne i u Srbiji. Oni koji do sada nisu ispunjavali ovu obavezu, a njih je prema grubim procenama gotovo polovina, naći će se u novim spiskovima poreskih obveznika. Ali u Vladi i lokalnoj samoupravi još nema konkretnog obrasca po kome će se poreske prijave uvećati.
Ne samo da je do sada bilo „pola sela plaća, a pola ne plaća“, već su budžeti lokalnih samouprava bili oštećeni i zbog cena po kojima se računalo koliko šta vredi. Tačnije, obračunavani iznosi bili su daleko od realnosti, a mogućnosti za smanjenje poreza veće nego svuda u svetu, kako piše Blic. Beograđanima iz strogog centra grada prošle godine je kvadrat stana na koji treba da plate porez računat na 84.427 dinara, što je manje od 1.000 evra iako je tržišna vrednost ekstra zone u prestonici 3.000 evra.
Vlada je oporezivanje luksuza predvidela i neslavnim „solidarnim paketom mera“, ali i konačnom verzijom plana uštede gde je zamišljeno da se uz predviđeni namet na luksuzna vozila i porez na imovinu skupi oko tri milijarde dinara. U Ministarstvu finansija, koje je trebalo da napravi konačnu računicu o tome kako da imućniji koji žive u ekstra zonama plate svoju privilegiju skladno ceni, objašnjavaju da će poreske prijave u maju biti veće i to iz nekoliko razloga.
- Jedan od razloga je to što se osnovica utvrđuje po osnovu prosečne vrednosti kvadrata, a ona je povećana. Uz to, mi smo 30. januara ukinuli poreski kredit, odnosno oslobođenje za stan u kojem obveznik ne živi, pa će između ostalog i po tom osnovu poreza biti više. Poreska uprava ima podatke o tržišnoj vrednosti nekretnina preko plaćanja poreza na prenos apsolutnih prava i ovi podaci biće uzeti u obzir, mada se to formalno i do sada radilo - kaže Nataša Kovačević, pomoćnik ministra finansija za fiskalni sistem.
Stanje je u praksi potpuno drugačije. Od propisanih 141.000 dinara koliko vredi kvadratni metar stana u Beogradu, prema računici Republičkog zavoda za statistiku, prestoničke vlasti obračunavale su isti ovaj metar na Starom gradu, Vračaru i Savskom vencu tek 84.702 dinara, što je manje od 1.000 evra. Stanovi se na ovim lokacijama prodaju po 3.000 evra, pa iako ne kriju da su obračunate vrednosti „smešne“, odgovor na pitanje zašto je tako jednostavno nemaju.
Vladan Luković, direktor Uprave javnih prihoda grada Beograda, kaže da su cene, odnosno obračun od prošle godine, nerealne i ne odgovaraju stanju na tržištu.
- Odlukom grada došlo se do te cene, a mi smo pratili povećanje troškova cena na malo za koliko je povećana osnovica. Preko ovog poreza se vodi socijalna politika i mi smo svesni da je ta osnovica daleko ispod tržišne. Odluka da se pređe na tržišni obračun kvadrata je odlična - ističe Luković.
U Beogradu ne koriste čak ni podatke Zavoda za statistiku koji su inače mnogo dalje od tržišne vrednosti nekretnina o čemu relevantne i dostupne podatke ima centralna Poreska uprava, a na koje će se sada malo više obraćati pažnja. Budući da su od početka godine opštine u svoje nadležnosti preuzele naplatu ovog poreza, što bi trebalo da im je jedan od značajnijih prihoda, više pažnje posvetiće se i onima kojih jednostavno nije bilo u evidenciji.
- Niko do sada nije pravio konsultacije sa lokalnim upravama oko poreza na imovinu o čemu se u poslednje vreme mnogo govori. Ja bih predložio da se zadrže iste stope, ali da se proširi obuhvat na terenu. U najboljem slučaju, od sto kuća porez plaća 30 vlasnika, jer ih niko nije uveo u evidenciju. Zakon iz 1991. naložio je da se podnesu poreske prijave, a novoizgrađenih objekata kojih ima na hiljade jednostavno nigde nema. Mi ćemo pojačati kontrolu, a samo u prva tri meseca ove godine imamo 70 odsto više prihoda nego lani, kada se ovim poslom bavila Poreska uprava u naše ime - kaže Ljubiša Mladenović, načelnik za poreske poslove opštine Aranđelovac.
Stručnjaci ističu da se do pravog obračuna tržišne vrednosti može lako doći i odreda pozdravljaju odluku Vlade da stambeno obezbeđene građane oporezuje baš onako kako tržište diktira.
Poreska stopa je progresivna za građane i to tako što za nepokretnost koja vredi do šest miliona dinara plaćaju porez od 0,4 odsto, a za veće iznose stopa se progresivno uvećava (od šest do 15 miliona porez je 24.000 + 0,8 odsto na razliku). Prilikom obračuna uzima se u obzir i lokacija i kvalitet stana, ali i starost nekretnine. Za svaku godinu starosti smanjuje se poreska osnovica za 1,5 odsto do maksimalnih 70 odsto.
Novi zakon koji bi prema nekim najavama trebalo da bude izglasan do 2010, trebalo bi u obzir da uzme i ekstremno visoka oslobođenja na starost nekretnine. Zgrada u centru grada stara i 30 godina, na šta se osnovica umanjuje za 45 odsto, nije toliko jeftinija od novoizgrađene. Marko Paunović iz Centra za liberalno demokratske studije ističe da Poreska uprava na osnovu prodaje i kupovine stanova ima odlične podatke.
- Ako ja nisam prodavao stan, jeste neko u zgradi i tačno se zna kolike su stvarne vrednosti, ali se to u obračunu ni na koji način ne koristi. Oni to sada mogu vrlo lako da urade i verujem da hoće pošto Vlada mora da poveća prihode. Međutim, problem je što nema prave evidencije i na tome se mora hitno poraditi. Prvo, sve treba popisati, a onda razmisliti i o smanjivanju mogućnosti za amortizaciju - ističe Paunović.
Hej, vi ljudi na vlasti a posebno iz ministarstva, stvarno ste napravili briljantan plan. Samo ste zaboravili na jednu sitnicu.
Naime, zaboravili ste da su prosečni prihodi gradjana manji od 400 evra mesečno, a ima ljudi koji su nasledili krov nad glavom, a zaradjuju po 20. 000 dinara mesečno. Veliki je broj takvih. Različite su životne okolnosti i mogućnosti, bez obzira na veličinu i vrednost jedinog krova nad glavom koji neko poseduje.
Kako ćete da oporezujete ljude koji nemaju PRIHODE koji će im omogućiti da taj porez i plate? Kada ćete već jednom da napravite socijalnu kartu gradjana i da na osnovu prihoda odredjujete porez?. Drugim rečima, kada ćete početi da brinete o potrebama gradjana umesto da ih samo muzete. Tako rade sve države koje imaju bar malo zdravog razuma.
To je jedini način da naplata poreza funkcioniše, a i da zadržite vlast a i mir u državi.