Veliki broj gradova i opština u Srbiji povećao je porez na imovinu od 20 do čak 170 odsto, koliko će se više plaćati u Novom Sadu. Sledi Kragujevac sa povećanjem i do 100 odsto, dok će u Beogradu porez na imovinu biti veći i do 80 odsto.
Zbog novih drastičnih nameta, i pored ukidanja naknade za gradsko građevinsko zemljište od 1. januara, građani će opštinama plaćati više novca nego što su do sada plaćali zajedno za porez na imovinu i naknadu na građevinsko zemljište.
Građani su ranije plaćali naknadu za građevinsko zemljište, koja je bila od 100 do 200 dinara mesečno, plus porez na imovinu, koji je u proseku iznosio između 3.000 i 10.000 dinara godišnje, u zavisnosti od zone u kojoj se nalazi stan ili kuća. Snežana P., koja živi u centru Beograda u stanu od 42 kvadrata, i koja navodi da strepi od dobijanja novog rešenja za porez na imovinu.
- Povećanje poreza od 80 odsto mogu da očekuju svi koji žive u prvoj ekstra zoni. Do sada sam plaćala porez na imovinu 7.500 dinara godišnje, a ubuduće ću plaćati 13.500 dinara. I šta mi vredi što su ukinuli gradsko građevinsko zemljište? - kaže Snežana.
Gradovi i opštine sami određuju koliko je maksimalno uvećanje računa za porez na imovinu. Na njima je odluka i o visini poreske osnovice, koja će biti različita u zavisnosti od zone u kojoj se imovina nalazi. I baš oko tog dela pojedine gradske vlasti su bile veoma “kreativne”, pa su povećale broj gradskih zona i tako napravile prostor za astronomska uvećanja. Stanovi i kuće koje su nekada bile u prvoj zoni postali su deo ekstra zone, pa tako i “ekstra visokog računa”.
U Novom Sadu, gde sada umesto četiri postoji pet zona, porez za stanove u centru biće dva i po puta veći nego na periferiji grada. Niš je sada umesto na pet, podeljen na osam delova, a porez je u proseku povećan za 20 odsto. Kragujevački prosek je 35 odsto a u Užicu će računi biti uvećani i do 50 odsto.
Predsednik opštine Sokobanja Dimitrije Lukić kaže da se gledalo da visina računa na novim rešenjima za porez na imovinu bude približno ista iznosu iz prethodne godine.
- Pošto se sada poreska osnovica određuje na osnovu tržišne vrednosti, a Sokobanja je turističko mesto u kome su cene nekretnina znatno veće nego u drugim gradovima, mi smo primenili niže koeficijente kako naši građani ne bi bili oštećeni - kaže Lukić.
- Za lokalne samouprave je važno da obezbede isti nivo prihoda od poreza na imovinu koji je ostvarivan do sada u zbiru poreza i naknade za građevinsko zemljište. To povećanje, međutim, ne bi smelo da bude veće od 40 odsto - ističe profesor Ekonomskog fakulteta Milojko Arsić.
U novoj računici jedino je izvesno da će građani izvući deblji kraj, a ova mera doneće privredi izvesno olakšanje, jer je firmama naknada za građevinsko zemljište bila velika stavka.
Svaka peta kuća neprijavljena
Na osnovu istraživanja koje je sprovela nemačka organizacija GIZ u Srbiji je svaka peta kuća za stanovanje van poreske evidencije, što znači da vlasnici tih nekretnina ne plaćaju porez na imovinu. Van sistema je i 15 odsto poslovnog prostora.
