Mada je kraj prošle godine obeležio povećan broj izdatih građevinskih dozvola u Srbiji, sva je prilika da ni puna primena novog Zakona o građevini neće doneti smanjenje cene kvadrata novoizgrađene stambene površine.
Skraćivanje vremena za izdavanje građevinskih dozvola na 28 dana, uz pretnju sankcijama za neažurne lokalne samouprave, kao i jednošalterski sistem u kojem će sve potrebne saglasnosti i rešenja državnih institucija i javnih preduzeća obezbeđivati ne više sami investitori već lokalne samouprave, nisu faktor koji bi mogao značajnije smanjiti cenu koštanja novih stanova, niti dramatičnije uticati na porast građevinske aktivnosti u tom segmentu. Ruku na srce, najveći efekti novih propisa se i nisu očekivali tu već pre svega u privalačenju stranih investitora., ali rast građevinatsva i stanogradnje svakako bi celu industriju povukao nabolje.
– Nova zakonska regulativa će imati nekog smisla u onim lokalnim samoupravama koje su informatički umrežile svoje institucije i javna preduzeća i državne, ali moramo biti svesni toga da je takvih sredina u Srbiji svega deset odsto – skeptičan je potpredsednik Građevinsko-industrijske komore Srbije Goran Rodić, koji tvrdi da je, i pored statističkih podataka vezanih za broj novoizdatih građevinskih dozvola u decembru prošle godine, sasvim izvesno da je celokupan sektor stanogradnje u 2014. obeležen padom investicija od najmanje 35 odsto. –Činjenica je da ima više započetih i nedovršenih objekata nego finiširanih, pa broj izdatih građevinskih dozvola u samo jednom mesecu ne može predstavljati dovoljno pouzdan reper o nekakvom „buđenju” tržišta. Državi mora biti jasno da bez sveukupnog oporavka ekonomije i povećanja životnog standarda stanovnika, nema oporavka ni ovog sektora.
Rodić najveću prednost pune primene novih zakonskih rešenja vidi u „isterivanju na čistac” stanja u svim lokalnim samoupravama, odnosno njihove tehničke, kadrovske i organizacione spremnosti da odgovore na zahteve koje pred njih postavlja jednošalterski, vremenski ograničen, sistem.
S tim stavovima slažu se i trgovci nekretninama, iako je ustaljena žalopojka samih investitora o nerealno visokoj ceni novoizgrađenih kvadrata, po pravilu, podrazumevala i sporu i neefikasnu proceduru izdavanja građevinskih dozvola.
– Zaista je teško sa sigurnošću proceniti koliko će novi principi izdavanja građevinskih dozvola uticati na cenu novoizgrađenih kvadrata, mada je činjenica da u Srbiji, gde god ima čekanja na zvanična dokumenta, ima i kašnjenja, što opet stvara i prostor za korupciju, koja „nevidljivo”, odnosno nezvanično, podiže i cenu izgradnje – skeptičan je i direktor prodaje u jednoj od najvećih novosadskih agencija za promet nekretnina “Solis”Dragan Rabatić. – Nakon hiperprodukcije od pre sedam-osam godina, kada je nikla cela Nova Detelinara, došlo je do svojevrsnog zatišja u visokogradnji. Uzroci za to su koliko nedostatak samih lokacija, toliko i opadanje kupovne moći stanovništva.
Rabatić ipak primetan pad kupoprodaje nekretnina ne vidi kao strmoglav i katastrofičan.
Kvadrat tapka u mestu
Po Rabatićevim rečima, u Novom Sadu, definitivno najpoželjnijem gradu kada su investicije u vojvođanskoj stanogradnji u pitanju, cene stanova već godinama se ili održavaju na istom nivou ili tek neznatno klize naniže. Tako je cena kvadratnog metra novoizgrađenog stana u administrativnom centru severne srpske pokrajine, u zavisnosti od lokacije, kvadrature i kvaliteta izgradnje, od 700 do 1.400 evra, pri čemu treba imati u vidu da u neposrednim dogovorima prodavaca i kupaca često dolazi do značajnog (od pet do deset odsto) smanjenja cene kvadratnog metra novoizgrađenog stambenog prostora.
