Iako tekst planiranih izmena Zakona o planiranju i gradnji još nije predstavljen javnosti, internet prezentacije koja je objavljena na sajtu Ministartsva za životnu sredinu, već je otvorila u javnosti polemiku da su nova pravila u skladu sa ustavnim načelom jednakosti građana. I Agencija za borbu protiv korupcije ukazala je da neka od rešenja sadrže koruptivni potencijal, a kao jednu od osetljivih tačaka navedeno je da pravo na puni popust imaju samo građani koji sa lokalnom samoupravom sklope ugovor o pribavljanju dokumentacije potrebne za legalizaciju.
Saša Paunović, predsednik paraćinske opštine i predsedavajući Stalne konferencije opština i gradova, koji je i jedan od inicijatora izmena, osporava to i kaže da pravo na popust, ukoliko su ispunjeni ostali uslovi, imaju svi građani koji proceduru započnu do 30. juna naredne godine.
Najveću stavku ipak, čine troškovi prikupljanja dokumentacije, a tu na popust ne mogu da računaju oni koji to rade u sopstvenoj režiji.
- Olakšicu će predstavljati takse Katastra, koje će biti bitno smanjene, ali će u slučaju kada građani sami prikupljaju dokumenatciju, morati da ih plate odjednom, kao i troškove za geometre i projektante. To je upravo i razlog zbog koga opština ulazi u taj posao jer je ocenjeno da građani oklevaju sa legalizacijom zbog visoke cene potrebne za pribavljanje dokumenata.
Osetljivo je i to što deo popusta može da se ostvari po osnovu socijalne ugroženosti, a naročito postupak predviđen za dokazivanje da građanin nelagalnim objektom trajno rešava stambeno pitanje ili da ne poseduju druge nepokretnosti.
- Te odredbe bi trebalo precizirati, što je zadatak Ministarstva za životnu sredinu. Kada je reč o SKGO, mi smo jasno rekli da građani treba da budu jednaki i oni koji sada čekaju u redu za dobijanje dozvole i oni koji traže legalizaciju. Ali, u sadašnjem Zakonu već su određene kategorije koje kod legalizacije imaju popust i izmenama je to samo dopunjeno. Slažem se da je to veoma osetljivo pitanje i moje je mišljenje da bi popust trebalo da ostvare samo oni koji bi bez tog rešenog problema bili beskućnici i kojima bi se popusti odobravali kao deo proširenih socijalnih prava.
Jedna od primedbi je i mogućnost da se imovina uknjiži na osnovu pretpostavke da su suvlasnici sa tim saglasni ako ne postoji pismeni trag da su se protivili gradnji.
- Opštine se nisu bavile tim delom izmena zakona, on je u nadležnosti Ministarstva, tako da tu nemam komentar.
Sporno je i to što se lokalnim samoupravama ugovorom poverava prikupljanje ne samo dokumenatcije koju izdaju državni organi nego i privatne firme. Kako ćete uspeti da rešite da u tom delu opština ne dođe u sukob interesa?
- Mislim da to može da se prevaziđe raspisivanjem tendera. U tom slučaju, opštine bi sakupile zahteve koji se odnose na jedan deo teritorije i oglasila javni poziv geodetskim i projektantskim firmama za snimanje terena i izradu tehničkog izveštaja. I sada se zna koliko košta kvadrat za te usluge, a posao na tenderu dobile bi one fime koje ponude najnižu cenu. Tu ne vidim problem.
Da li kao problem ipak može da se javi to što isti organ koji angažuje privatnu firmu za izradu projekta, u kasnijem postupku ceni valjanost te dokumentacije?
- Zašto bi opština imala interes da prihvati tehnički izveštaj za neki objekat, ako on ne ispunjava uslove? Meni se pre čini verovatnim da građani kad sami prikupljaju dokumenta, mogu da izvrše pritisak na projektanta da im kroz tehnički izveštaj prikrije nedostatke objekta.
Većina legalizovana za tri godine
Legalizacija bespravno podignutih objekata u Beogradu trebalo bi da bude završena u naredne tri godine za oko 70 odsto građevina čiji su vlasnici podneli zahtev za legalizaciju, izjavio je juče sekretar Sekretarijata za poslove legalizacije objekata Grada Beograda Predrag Vučić. Beta
