Nacrt zakona o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji predviđa drastično smanjenje dokumentacije potrebne za legalizaciju
Legalizacija objekata sagrađenih do 2003. godine biće drastično olakšana kada bude usvojen Zakon o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji. Pošto za dosadašnji loš učinak legalizacije treba kriviti manjkavost tehničke i pravne dokumentacije građana i nedostatak urbanističkih planova lokalnih samouprava, skupe tarife, država je odlučila da drastično sreže uslove i ubrza proceduru. Ali, osim što će pristati na niže kriterijume, republika je rešena da pritegne opštine i gradove da se bolje organizuju dok je vlasnicima ponuđena poslednja šansa ako ni sada ne budu želeli ili mogli da ozakone objekte, građevinski inspektori, koji će dobiti šira ovlašćenja, moraće da pozovu bagere.
Koliko mesta će možda zahtevati takvu intervenciju znaće se za dva dana, kada opštine dostave gradonačelniku Draganu Đilasu izveštaje o broju prijava za legalizaciju objekata manjih od 800 kvadrata, koji su u njihovoj nadležnosti. Pošto opštine nisu imale obavezu da šalju takve izveštaje u jedinstvenu evidenciju, što će im biti naloženo tek novim zakonom, šest godina nakon što je omogućena legalizacija samo se nagađa koliko bespravno sagrađenih objekata postoji u Beogradu. Ako se može osloniti na procene, u glavnom gradu bez dozvole je sazidano oko 300.000 građevina, od kojih je ozakonjeno manje od pet odsto. Polovina vlasnika nije ni prijavila „divlje“ objekte.
Prema rečima Aleksandre Damnjanović-Petrović, pomoćnice ministra životne sredine i prostornog planiranja, zakon propisuje masovno ozakonjenje objekata podignutih do 2003. godine, ali postavlja i uslove ispod kojih se ne može ići.
Tehnička dokumentacija biće drastično smanjena, kao i cena. Za građane koji su za svoje potrebe gradili kuće, ne veće od 100 kvadrata, zakonom će biti propisani kriterijumi za utvrđivanje naknade. Ona će biti znatno niža nego za ostale kategorije, jer je u najvećem broju slučajeva reč o ljudima koji su tako obezbedili krov nad glavom. Te osobe biće dužne da dostave tehnički izveštaj koji potvrđuje da su ispunjeni minimalni uslovi za korišćenje i dokaz o pravu svojine ili zakupa na građevinskom zemljištu objašnjava Aleksandra Damnjanović-Petrović.
Osim tehničke dokumentacije, da bi ozakonili porodične kuće ili stanove vlasnici će imati rok od šest meseci kada stupi zakon na snagu da podnesu i fotografije objekta, dokaze o uplati administrativne takse i naknade za uređenje građevinskog zemljišta.
Premda je spremna da delimično popusti u legalizaciji, država će posredno otežati preprodaju stanova koji zadovoljavaju samo minimalne građevinske propozicije. Vlasnici stanova i kuća koje su gradili nesavesni investitori možda će uspeti da dobiju upotrebnu dozvolu i legalizuju svoje domove, ali je pitanje da li će moći da ih unovče.
Za sve objekte koji budu legalizovani po ovom zakonu biće zabeleženo da je pravo svojine stečeno u postupku legalizacije. To će biti upozorenje budućim kupcima da zbog prihvatanja minimalnih tehničkih uslova država ne garantuje za stabilnost i bezbednost tih objekata kaže Aleksandra Damnjanović-Petrović.
Republika neće dozvoliti da budu ozakonjeni objekti podignuti na klizištima i močvarnim zemljištima, javnim površinama, magistralnim toplovodima i gasovodima, blizu vodoizvorišta, u zonama zaštite prirodnih i kulturnih dobara. Za zaštitu svog vlasništva država će se postarati i naročito olakšanom procedurom legalizacije komunalne infrastrukture, lokalnih puteva i magistralnih saobraćajnica, koje je, kao i mnogi neodgovorni privatni preduzetnici, gradila bez dozvola. Ali, bez obzira što im je ponuđena još jedna prilika, osobe u lokalnim samoupravama i javnim preduzećima, odgovorne što papiri nisu na vreme pribavljeni, moraju u roku od šest meseci da podnesu zahtev za legalizaciju ili bi mogli snositi oštre sankcije.
Lokalne samouprave će novi zakon o uređenju prostora, građevinskom zemljištu i izgradnji zadužiti da za 24 meseca donesu dva obavezna planska dokumenta za svoju teritoriju, bez kojih se i nije znalo koji objekti smeju da se grade, te je vlasnicima bilo nemoguće da ih ozakone. Umesto da kao dosad otežu proceduru, one će imati rok od 15 dana da prihvate ili odbace prijavu za legalizaciju ukoliko ona sadrži svu dokumentaciju.
Zakon će opštine i gradove obavezati i da proslede podatke o građevinama koje su bespravno sazidane posle 2003. godine kako bi one bile evidentirane. Posebnim zakonom o legalizaciji biće propisano da li će i one moći da budu ozakonjene ili će sve biti uklonjene. Samo u Beogradu, gruba je procena, takvih objekata ima oko 50.000. Đilas je zatražio da se i njima omogući legalizacija o čemu će razgovarati sa ministrom Oliverom Dulićem.
