Građani u Srbiji najviše se zadužuju kod banaka za stambene kredite, jer je to jedini način da dođu do krova nad glavom. Prema podacima Kreditnog biroa, do sada su odobrena 71.173 stambena zajma, u vrednosti većoj od 222,7 milijardi dinara. To je skoro polovina od ukupnog dugovanja stanovništva po svim pozajmicama, koje iznose 490 milijardi dinara.
Zbog kašnjenja u otplati rata, na prinudnu naplatu je dospelo 30 stambenih kredita. Ali, samo jedan stan je otišao “na doboš“. Usled finansijske krize, manjih plata i skoka vrednosti evra, kao i mogućnosti da se ostane bez posla, građani su oprezniji kada uzimaju stambeni zajam. Najčešće se opredeljuju za subvencionisane stambene pozajmice koje dotira država, jer imaju najpovoljniju kamatu. Sve više se odlučuju i za zajmove sa fiksnom kamatom. Prosečan iznos stambenog kredita je 30.798 evra. To ukazuje da građani kupuju manje stanove i da već imaju neku ušteđevinu.
- Ljudi su oprezni kada uzimaju zajmove - kaže Veroljub Dugalić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije. - Stambene kredite ne otplaćuje na vreme 4,2 odsto korisnika. To je 0,7 odsto ukupnog iznosa stambenih pozajmica.
Sosijete ženeral banka je, po rečima Miroslava Rebića, člana Izvršnog odbora, prošlu godinu završila kao vodeća na tržištu stambenih kredita. Plasirala je 47 odsto više ovih zajmova nego u 2008. godini.
- U našoj banci rasla je tražnja ovih kredita, jer klijenti znaju da će ih otplaćivati pod ugovorenim uslovima - ističe Rebić. - Rast se nastavio i u ovoj godini.
Visina kamatne stope je, kaže Rebić, najčešći faktor koji građane opredeljuje za banku kod koje će tražiti kredit. Ali, u poslednje vreme gledaju i kako je kamatna stopa definisana i pod kojim uslovima može da se menja, kao i druge pogodnosti. U ovom trenutku, zbog kretanja euribora, građani se češće opredeljuju za promenljivu kamatu. Ali treba uzeti u obzir činjenicu da se radi o kreditima sa veoma dugim rokom otplate, tokom kojih su moguće i velike oscilacije u visini ove referentne kamate, što utiče na mesečne rate.
Zbog naglog skoka evra, od novembra do sada mnogima su povećane rate i pored pada euribora, evropske kamate za koju se vezuju. Najveći problem koji imaju korisnici kredita vezanih za evro je neusklađenost mesečnih primanja sa promenom visine rate. Umesto polovine plate, neki za stambeni zajam moraju da izdvajaju do 60 odsto zarade, pa i više.
- Krajem prošle i početkom ove godine uticaj stranih referentnih kamatnih stopa najviše su osetili građani zaduženi kreditima indeksiranim u švajcarskim francima, a takvih zajmova je čak 60 odsto - kaže Goran Nikolić, ekonomista. - Sada je situacija drugačija, jer je Narodna banka Srbije omogućila građanima da pretvore svoje kredite iz švajcaraca u evre, jednom u toku otplatnog perioda.
GUBITAK ZAPOSLENjA
U ZEMLjAMA u okruženju već su uveli odlaganje otplate stambenih kredita na period od šest do 12 meseci zbog gubitka zaposlenja, ali kod nas se takva mogućnost još ne razmatra. Kako kažu bankari, u Srbiji još nije alarmantna situacija i stepen otplate zajmova je zadovoljavajući.
KROV NA LIZING
JEDNA od mogućnosti u ovoj godini je da građani uzimaju stanove na lizing. Ovako do krova nad glavom imaju priliku da dođu ljudi koji ne mogu da stave nekretninu pod hipoteku, odnosno mogu da kupe i stan koji nije uknjižen. Manjkavost ovog modela kreditiranja je što je rok otplate znatno kraći nego kod kredita (do 15 godina), a vlasnik nekretnine se postaje tek posle otplate poslednje rate.
