p>Maksimalno opterećivanje plate pri uzimanju dugoročnog kredita sa varijabilnom kamatnom stopom predstavlja veliku opasnost
Zbog rekordno niskog euribora, kamatne stope po kojoj evropske banke međusobno pozajmljuju novac, cene stambenih i dugoročnih kredita u Srbiji mnogima danas deluju prihvatljivo, ponekad čak i jeftino, što građane može navesti da uzmu najviši kredit koji je banka spremna da im odobri, ne računajući na to da će sa svakim skokom euribora i njihova kamata rasti. Na taj način građani sebe dovode u opasnost da već za godinu ili dve ne mogu više da plaćaju rate i da ostanu bez kupljenog stana ili automobila, naročito kada se zna da ni među ekonomskim analitičarima ni među bankarima nema sumnje da će euribor ubuduće sigurno rasti.
Kolike su posledice rasta te kamatne stope na džep građana, najbolje može da ilustruje sledeći primer. Ako neko danas planira da uzme stambeni kredit od, recimo, 60.000 evra sa rokom otplate od 30 godina, učešćem od 10 odsto i kamatom od 5,5 odsto plus šestomesečni euribor, što su uobičajeni uslovi, za mesečnu ratu moraće da izdvaja 342 evra. Ono što mu u banci verovatno neće reći i što većina neće ni pitati jeste šta će biti kada euribor sa jučerašnjih 1,024 odsto poraste na, recimo, tri procenta. Odgovor je da će u tom slučaju rata skočiti na 416 evra, a ako euribor dostigne pet odsto, i na celih 494 evra ili čak 152 evra više nego što je originalno ugovoreno. Treba napomenuti da će rast euribora jednako snažno uticati i na cenu veoma popularnih subvencionisanih stambenih kredita, iako je zbog posebnih uslova odobravanja, računica za ovu vrstu pozajmica nešto drugačija.
Zbog toga bi, prema savetima stručnjaka, svi koji planiraju veću pozajmicu, trebalo da maksimalni iznos kredita koji su spremni da uzmu računaju prema višim vrednostima euribora, a ne prema trenutno važećoj stopi. Naime, euribor je pao na ovako niske vrednosti zbog globalne ekonomske krize, pošto monetarne vlasti evropskih zemalja pokušavaju da pojeftinjenjem kredita stimulišu proizvodnju. Međutim, čim se evropska ekonomija stabilizuje, što se već polako događa, euribor će početi da se vraća na vrednosti pre krize. U oktobru prošle godine, ta stopa dostigla je rekordno visoku vrednost od 5,448 odsto, dok je u proteklih pet godina prosečna vrednost euribora bila nešto iznad tri procenta, što je po mišljenju ekonomista, dobar reper za budućnost.
Glavni ekonomista Centralne banke Crne Gore Nikola Fabris smatra da će euribor sigurno rasti i da treba očekivati da se u budućem periodu kreće između dva do četiri procenta.
- Da bismo videli šta se može očekivati u vezi sa kretanjem euribora, trebalo bi pogledati kretanje pre globalne ekonomske krize. Euribor je naglo počeo da pada od oktobra prošle godine, kao rezultat intervencije najvećih centralnih banaka. S obzirom na to da će od sledeće godine krenuti povlačenje instrumenata ekspanzivne monetarne politike, realno je očekivati da će euribor početi postepeno da raste - kaže Fabris za Danas.
Potpredsednik Izvršnog odbora Findomestik banke Vladimir Marković veruje da euribor neće značajnije rasti u narednih godinu do dve, ali da je realno da u stabilnim periodima bude oko tri do četiri procenta.
- Činjenica je da je euribor na veoma niskom nivou što se objašnjava recesijom, pa se centralne banke trude da reanimiraju bankarski sektor niskim referentnim stopama. Privredna aktivnost je bila strašno ubrzana pre krize, a nakon svake recesije se opet očekuje rast. Za građane je najbolje, ako mogu, da uzmu kredit sa fiksnom kamatnom stopom, mada se to uglavnom ne nudi kod stambenih kredita. Ako uzimaju kredit sa varijabilnom stopom, građani bi trebalo da obrate pažnju na njen fiksni deo, pošto promenljivi deo, odnosno euribor, u svakom slučaju plaćaju. Ako je fiksna kamata veoma visoka, onda je takav kredit neisplativ, dok će ponuda biti dobra u slučaju da nepromenljivi deo iznosi od dva do četiri procenta, pošto se računa da euribor neće rasti iznad četiri do pet odsto - kaže Marković za Danas i dodaje da bi građani trebalo da paze i na troškove obrade kredita, kao i na uslove i cenu prevremene otplate.
Đukić: Može doći samo do skoka
Ekonomista Đorđe Đukić kaže za naš list da su tromesečni i šestomesečni euribor trenutno na istorijski najnižem istorijskom nivou (0,74 i 1,02 odsto respektivno) u uslovima kada je Evropska centralna banka kamatnu stopu oborila na jedan odsto. „Pad cene kredita, naročito stambenih, uopšte ne prati tempo pada euribora, što je izraz nepoverenja banaka i neizvesnosti oko trajnijeg oporavka privrede evrozone. Na srednji rok može doći samo do skoka, a ne do pada euribora”, tvrdi Đukić.
