Popust od 60 odsto za legalizaciju bespravno izgrađenih porodičnih kuća površine do 100 kvadrata i stanova iste kvadrature važiće do 31. decembra naredne godine. Posle ovog roka, vlasnici nekretnina koje su predmet legalizacije, plaćaće punu cenu naknade za uređenje građevinskog zemljišta. Takođe, ukoliko do kraja 2010. godine ne dobiju dozvole, vlasnike nelegalnih zdanja čeka i duplo veći porez na imovinu. To će, kako kaže za “Novosti“ Oliver Dulić, ministar za prostorno planiranje, biti predviđeno izmenama i dopunama zakona o porezu na imovinu.
- Ovim popustom upravo želimo da ohrabrimo građane da uđu u postupak legalizacije. Taj proces nikada nije bio povoljniji, jednostavniji, jeftiniji i sa manje neophodnih dokumenata kao sada. Država je dala korektnu ponudu. A, za vlasnike to znači da će sa rešenjem o legalizaciji imati objekat, koji može da se proda, stavi pod hipoteku, nasledi...
* Postoji li mogućnost da opštine sada povećaju naknadu?
- Ne verujem da će opštine to da rade, jer su u proteklih šest meseci uglavnom spuštale cene ne bi li privukle investitore.
* S obzirom na to da se planira veće poresko opterećenje za one koji ne legalizuju objekte, da li to znači da je država odustala od rušenja?
- Država ne želi da ruši objekte u kojima žive građani. Uklanjaće se samo ona zdanja koja ne mogu da budu legalizovana. Pravilnikom o legalizaciji je jasno definisano koji su to objekti. Ali, primera radi, zgradu u kojoj je od osam legalizovano sedam stanova mi ne možemo da rušimo, zbog jednog vlasnika koji se bahato ponaša i neće da podnese zahtev ili plati legalizaciju. Zato će morati da plaća duplo veći porez. Kaznene mere važe samo za one koji su namerno i neodgovorno odlučili da ne uđu u legalizaciju.
* Ko, dakle, ne može da računa na papire?
- Nelegalni objekti u zaštićenim prirodnim i kulturnim zonama, na infrastrukturnim koridorima, javnim površinama. Takođe, neće biti legalizovane ni građevine koje su nikle na nepovoljnom zemljištu, poput klizišta, močvarnog tla, ali ni one izgrađene od materijala, koji ne obezbeđuju trajnost i sigurnost objekta.
* Za objekte veće od 100 kvadrata i poslovna zdanja bez dozvole cenu legalizacije određuju opštine...
- Oko 60 odsto nelegalnih objekata u Srbiji su porodične kuće do 100 kvadrata. I kod nas i u svetu bogatstvo se meri i kvadraturom kuće ili stana. Oni koji imaju više od 100 kvadrata nisu socijalna kategorija, koju država na ovaj način želi da pomogne. Ali, daje im šansu da legalizuju objekte po ceni koja važi za one koji grade sa papirima. Da smo popust obezbedili svima koji su divlje gradili bilo bi to nekorektno prema onima, koji su uredno čekali dozvole, stajali u redovima, ispoštovali procedure, koje su trajale i po dve godine.
* Da li i vlasnici nelegalnih pomoćnih zgrada u seoskim domaćinstvima treba da podnesu zahtev za legalizaciju?
- Postupak legalizacije važi za sve građevinske objekte koji su bez dozvole završeni do 11. septembra ove godine, kada je stupio na snagu novi Zakon o planiranju i izgradnji. Postoje velike razlike u cenama, koje su određene po zonama. Seoska domaćinstva su na primer u Sremskoj Mitrovici u sedmoj i osmoj zoni, a tu će legalizacija sa popustom koštati 104,4 u sedmoj i 44,84 dinara po kvadratu i osmoj zoni.
* Šta po pravilniku o legalizaciji znači završen objekat, za koji može da se podnese zahtev?
- Znači da je ukrovljen, sa postavljenom spoljnom stolarijom i sa izvedenim razvodom unutrašnjih instalacija, koje omogućavaju priključak na infrastrukturnu mrežu. Ali, predmet legalizacije mogu da budu i objekti u grubim građevinskim radovima ako je gradnja obustavljena na osnovu akta građevinskog inspektora.
* Izjavili ste da ima opština koje već šalju obaveštenja o legalizaciji i ceni ...
- Postoji oko 550.000 zahteva za legalizaciju iz 2003. i 2006. godine. Opštine znaju ko su ti investitori i mogu da šalju obaveštenja gde je moguća legalizacija i koliko to košta. Za nove, naravno, prvo mora da se podnese zahtev. Opštine su dužne, inače, da do 11. decembra urade popis svih nelegalnih objekata. Tada ćemo imati najgrublju procenu koliko je zaista bespravnih objekata izgrađeno u Srbiji. Veliki problem predstavljaju nelegalni objekti koji su izgrađeni na infrastrukturnim koridorima, koje je država kasnije proglasila za javni interes. Ta zdanja ne mogu da budu legalizovana, ali u samoj eksproprijaciji država mora da plati.
* Ako je stambena zgrada nelegalna, ko podnosi zahtev - svaki vlasnik posebno ili skupština stanara?
- Svaki stan pojedinačno.
* Građani ovu masovnu legalizaciju mahom komentarišu kao želju države da popuni rupe u budžetu...
- Ne, legalizacijom se ne popunjava rupa u državnom budžetu, jer sav prihod ide lokalnim samoupravama i namenski će biti utrošen na uređenje građevinskog zemljišta.
* Ranije se za nelegalne objekte jednim dokumentom dobijala i građevinska i upotrebna dozvola. Kako je to sada rešeno?
- Rešenje o legalizaciji ujedno je i građevinska i upotrebna dozvola i, nakon upisa u katastar nepokretnosti ili zemljišne knjige, biće napomena da je imovina stečena u legalizaciji.
* Od ukupno 26 podzakonskih akata, koliko ste do sada doneli?
- Sedam, među kojima je najvažniji onaj o legalizaciji.
U BEOGRADU NAJTEŽE, A NAJVIŠE SE RADI
* Ima li novih nelegalnih građevina?
- Postavljam pitanje kako je moguće da se divlje gradi u pojedinim lokalnim samoupravama i da inspekcija nije primenila odredbe novog zakona i izašla na teren. Ono što me ohrabruje je da je Beograd prepun žutih traka i da inspekcija radi svoj posao adekvatno, da je veliki broj gradilišta zatvoren jer ne ispunjavaju uslove. Ako može u Beogradu da se uvodi red u urbanizmu i građevini, a tu je najveća koncentracija novca i najizazovnije je stati na put nelegalnim neimarima, onda može i u ostalim delovima Srbije.
NE ODUSTAJEMO OD JEFTINIH STANOVA
* Da li je država odustala od izgradnje jeftinih stanova za tržište?
- Ne. Kada se završe pregovori sa MMF, kada budemo znali koliki je budžet Srbije i sa koliko novca raspolažu ministarstva koja mogu da daju doprinos ovom projektu, izlazimo u javnost. Program je završen, sve je definisano.
