Ulaganjem 8,8 milijardi evra u izolaciju postojećih zgrada u Srbiji, država i građani imali bi višestruku korist. Računi za komunalije, koje sa 80 odsto zida grejanje, bili bi prepolovljeni. S druge strane, Srbija više ne bi rasipala energiju, već bi mogla i da je izvozi.
Kako kažu u Ministarstvu energetike, oko 6,37 milijardi evra trebalo bi da se uloži u stambeni, a oko 2,4 milijarde evra u javno komunalni sektor. Ovakva investicija bi se otplatila za oko osam godina, jer su procenjene uštede investitora i korisnika oko 1,1 milijarde na godišnjem nivou. Za javni sektor predviđena godišnja ušteda mogla bi da bude oko 123,4 miliona evra, od čega 52 miliona evra od javnih zgrada, 43,1 milion evra od zgrada za obrazovanje i 28,3 miliona evra od bolnica.
Prosečna potrošnja toplotne energije u većini zgrada u gradskim sredinama veća je čak dva do tri puta nego u novim objektima. Stambena zdanja koja su izgrađena tokom sedamdesetih i osamdesetih godina prošlog veka, u periodu najintenzivnijeg rasta stambenog fonda, veliki su potrošači energije.
- Budući da su ove zgrade izgrađene sa neadekvatnom termoizolacijom ili bez nje, one danas predstavljaju najveći problem u pogledu potrošnje energije - kažu u Ministarstvu energetike. - Gotovo 30 odsto toplotne energije u takvim zgradama se bukvalno baca „kroz prozor“. Prema Programu ostvarivanja Strategije razvoja energetike Republike Srbije, prosečna specifična finalna potrošnja energije za grejanje i pripremu sanitarne tople vode u Srbiji procenjuje se na oko 220 kilovolti po metru kvadratnom, što je mnogo više od proseka u Evopskoj uniji. S obzirom na to da grejanje čini 61 odsto potrošnje energije u zgradama, veliki deo potencijalnih ušteda postigao bi se unapređenjem termičkog omotača, odnosno smanjenjem gubitaka toplote. Uopšteno gledano, energetska sanacija postojećih zgrada predstavlja potencijalne uštede od oko 16 odsto potrošnje finalne energije.
U Ministarstvu građevinarstva navode da su izdali oko 200 rešenja firmama, koje su sada ovlašćene za izdavanje energetskih pasoša. U Ministarstvu nemaju podatak o tome koliko je ukupno zgrada dobilo pasoš. Ali, kako naglašavaju, svi investitori, koji su od 30. septembra 2012. godine podneli zahtev za građevinsku dozvolu, morali su da prilože eleborat o energetskoj efikasnosti, a, ukoliko su u međuvremenu i završili zdanja, onda su pre upotrebne dozvole morali da pribave energetski pasoš.
- U Srbiji ima oko 3,3 miliona stambenih jedinica - navodi Goran Rodić, potpredsednik Građevinsko industrijske komore. - Ako bi se u svaku, za energetsku efikasnost, uložilo oko 2.500 evra, to je nešto više od osam milijardi. Ogromna investicija od koje bi imali korist ne samo građani, već bi to pokrenulo mala i srednja preduzeća.
Subvencionisani krediti i građanima
Za subvencionisane kredite iz Budžetskog fonda za energetsku efikasnost u kome će se ove godine naći 300 miliona dinara, mogu da konkurišu i građani i lokalne samouprave.
Ministarstvo energetike objavilo je 1.februara ove godine prvi Javni poziv za dodelu sredstava iz budžetskog fonda za unapređenje energetske efikasnosti. Rok za podnošenje prijava za opštine je 20. februar. Što se tiče domaćinstava, predviđeno je da banke do 10. aprila pozovu građane da podnesu potrebnu dokumentaciju za korišćenje subvencionisanih kredita za energetsku efikasnost.
- Kamate na kredite za podizanje energetske efikasnosti u kojima će svojim sredstvim učestvovati i Ministarstvo energetike biće u svakom slučaju povoljnije nego što su to kamate na kredite koji se uzimaju pod komercijalnim uslovima na tržištu - smatraju u Ministarstvu energetike.
