U otadžbini zidane „vile i dvorovi“ u kojima danas niko ne živi dok njihovi vlasnici žive u inostranstvu, često u veoma lošim i starim stanovima. Cene za iznajmljivanje stanova dostigle astronomske iznose.
Oko 400.000 Srba u Nemačkoj žive uglavnom u iznajmljenim stanovima. Prema statistikama, samo oko 11 odsto njih su vlasnici stanova ili kuća. Razlog što na vreme nisu kupili nekretnine sociolozi vide u tome, da je najveći broj doseljenika "prve generacije" nameravao da se vrati u Srbiju. Zato su u otadžbini zidane „vile i dvorovi“ u kojima danas niko ne živi dok su njihovi vlasnici ostali da žive u inostranstvu, često u veoma lošim i starim stanovima. Poslednjih godina su kirije, pogotovo u velikim i inustrijskim gradovima, dostigle astronomske iznose. Tako ne samo Srbi, nego i Nemci i drugi, pogotovo oni sa malim i srednjim zaradama, ne mogu više da plate bolje stanove!
Brojni "stanodavci-ajkule" kako ih naziva štampa, otkupljivali su čitave gradske četvrti sa starijim i oronulim stanbenim objektima. Šikaniranjem i često krimanalnim metodama, izbacivali su stanare koji su tu živeli 30, 40 pa i više godina. Objekti su renovirani i uglavnom su za skupe pare prodavani ili su ih dobijali novi zakupci za kirije koje mogu da plate samo ljudi sa veoma visokim primanjima. Računa se da momentalno u Nemačkoj nedostaje najmanje 4 miliona jeftinijih stanova. Dolaskom oko 1,2 miliona migranata koje je kancelarka Angela Merkel oberučke, i protiv volje naroda i svoje „sestrinske partije“ Hrišćanske soijalne unije (CSU) sa sedištem u Minhenu prihvatila, kritičri tvrde da ih je svojim izjavama na TV stanicama čak pozivala u Nemačku, situacija na tržištu stanova će se, naravno na štetu siromašnijeg sloja Nemaca i drugih stranaca koji legalno već decenijama žive u Nemačkoj, dramatično pogoršati.
Da bi se stanbeno zbrinuli svi do danas pristigli azilanti, čije je prve „divizije“ pridošlica Merkelova u Minhenu na železnčkoj stanici dočekala sa muzikom, cvećem i govorancijama dobrodošlice, i da bi im se omogućio smeštaj njihove dece u obdaništa i škole, finansirale besplatne zdravstvene usluge i pružala druga redovna davanja nemačkog socijalnog sistema, treba godišnje, po prvim procenama, izdvojiti oko 20 milijarde evra –i to u svakoj od desetak dolazećih godina!
Pristalice Merkelovske „politike islamizacije Nemačke“, kako to nazivaju kritičari zbog više od milion prihvaćenih azilanata tvrde, da je šezdesetih godina prošlog veka u Nemačku stiglo i do tri puta više „gastrarbajtera“ nego danas azilanata. Sve njih je Nemnačka uspela da prihvati. Samo ti dušebrižnici „zaboravljaju“ da su gastarbajteri iz vozova i autobusa išli pravo u proizvodnju i da su od prvog dana boravka na nemačkom tlu zarađivali za sebe i svoj život i plaćali sve doprinose i poreze.
Nikome iz vlasti nije padalo na pamet da tadašnjim gastarbajterima u trajanju od godinu, dve dana prvo omoguće učenje jezika, pa da ih nauče kako da se ponašaju u nemačkom društvu, kako se flertuje sa ženama da bi se izbegli divljački arapski nasrtaji na žene i devojke što je postala svakodnevnica u mnogim nemačkim gradovima, obezbedi besplatan stanbeni prostror itd.
Država nije ni htela ni morala da preuzme sve troškove života gastarbajtera i još da im pride plaća pozamašan „džeparac“ –kao što je to sada slučaj sa azilantima!
Dok se ne izgrade novi smeštajni kapaciteti za novopridošle azilante, a to će trajati godinama, cene iznajmljivanja postojećih stanova će eksplodirati jer smeštaj azilanata plaća država, tačnije njeni građani kroz dosta velike poreze. A sve to ide na ruku velikim vlasnicima stanova. Danas, na primer u Minhenu bliže centru, iole dobar trosoban stan od 65 do 70 kvadrata mesečno može da košta od 1500 € i dosta više! Uz to treba platiti grejanje, struju, komunalije itd. Poseban trik stanodavaca je proizilazio iz njihovih prava, da povremeno prema tzv. "ogledalu nivoa kirija" stanova u bližoj okolini, gde su često za primer uzimani najskuplji stanovi, podižu zakupnine na nivo tih tobožih "parametara" visine kirija. Ova metoda, dugo tolerisana od vlasti, je vremenom dovela do ionako katastrofalno visokih kirija.
Nedavno je nemački Savezni vrhovni sud doneo po zakupce stanova relativno povoljnu presudu. Stanodavci kod određivanja povećanja kirije moraju da se drže prosečne visine kirije na teritoriji cele opštine ili nekog sličnog, šireg područja. Ta presuda će možda doprineti da dolazeće, inače u Nemačkoj redovno povećavanje kirija, bar u nekim slučajvima, neće biti prevelike.
Pokrajina Baden-Virtemberg je pokrenula inicijativu za usvajanje zakona u cilju sputavanja spekulacije stanovima. Traži se zabrana preuređivanja stanova u poslovne prostorije, zatim zabrana velikih, neopravdanih renoviranja i rekonstrukcija u cilju povećanja kirija i sl. Da li će taj zakon proći u Bundestagu ili će to biti samo obećanje narodu ostaje da se vidi. U svakom slučaju, veliki vlasnici stanova, od kojih neki poseduju i po 30.000 i više stanova, kao osiguravajuća društva, banke, investicioni fondovi i drugi, u saradnji sa partijama na vlasti, lobiranjem čine sve da se, za njih, ništa ne promeni.
U svakom slučaju, preporuka Srbima glasi, da se kod svakog najavljenog povećanja kirija dobro informišu, da li je to povećanje u skladu sa presudom Saveznog vrhovnog suda. Najbolje bi bilo da se učlane u Društva za zaštitu stanara kao Deutscher Mieterbund koji ima oko 400 ispostava u mnogim nemačkim gradovima. Bliže informacije se mogu naći na internetu na www. Mieterbund.de Za malu godišnju članarinu, stanari dobijaju sve potrebne savete pa i pravnu zaštitu u sporovima sa stanodavcem.
