Zbog rizika od rasta evribora, za kredit od 50.000 evra mesečna rata mogla da bi da bude veća od 300, umesto najavljenih 230 evra, procenjuju stručnjaci portala „Kamatica“
Postoji rizik da subvencionisani stambeni krediti, koji važe kao najpovoljniji, zbog rasta evribora, odnosno kamate po kojoj banke pozajmljuju novac na tržištu, za nekoliko godina ne budu toliko atraktivni. Na to ukazuju stručnjaci sa internet-portala „Kamatica“, prognozirajući da kamata u tom periodu može da dostigne i bezmalo 10 odsto, što praktično znači da bi za kredit od 50.000 evra mesečna rata mogla da bude veća od 300, umesto najavljenih 230 evra. Takav scenario, po kome bi se u kamatu „dodao kvasac“, ne bi se ostvario u dva slučaja: ukoliko evribor ne bude znatno veći od sadašnjih jedan odsto i ukoliko bi banke snizile bankarsku maržu.
Stručnjaci su i ranije savetovali da bi svi koji planiraju veću pozajmicu, trebalo maksimalni iznos kredita da računaju prema višim vrednostima evribora a ne prema trenutno važećoj stopi. Naime, evribor je pao na sadašnjih jedan odsto zbog globalne ekonomske krize. Međutim, čim se evropska ekonomija stabilizuje, što se već polako događa, evribor će početi da se vraća na vrednosti pre krize. U oktobru prošle godine, ta stopa dostigla je rekordno visoku vrednost od 5,448 odsto, dok je u proteklih pet godina prosečna vrednost evribora bila nešto iznad tri procenta.
Ipak, suština razlike u odnosu na nesubvencionisane kredite jeste u tome što visina rate nije ujednačena tokom celokupnog perioda, već je „teži deo otplate“ koncentrisan u periodu između treće i 25. godine vraćanja zajma.
Posmatrano na nivou ukupnog perioda otplate, u ovom trenutku je novi program subvencionisanja kredita u pogledu visine kamatne stope nešto povoljniji od programa koji je bio aktuelan do kraja 2008. godine. Ipak, taj odnos mogao bi da se promeni u narednim godinama na štetu korisnika novog programa subvencionisanih stambenih kredita, za koji mnogi tvrde da je najpovoljniji od svih dosadašnjih, navode stručnjaci na navedenom portalu.
Jer, ekonomisti ukazuju da je kod prethodnog programa subvencionisanja bila predviđena kamatna stopa evribor plus 3,6 odsto, dok je kod aktuelnog programa taj odnos evribor plus 4,9 odsto. U razlici je uočljiva znatno veća maksimalno dozvoljena bankarska marža, koja je kod novog programa „neutralisana“ nižim evriborom, subvencijama države u pogledu otplate kamate umesto korisnika do 31. oktobra 2012. godine i nepostojanjem kamate u poslednjih pet godina kredita.
Niska vrednost evribora u ovom periodu spušta kamatnu stopu na tu vrstu kredita na najniži mogući nivo, posebno ukoliko se posmatra ukupna efektivna kamatna stopa za ceo period. Ali opasnost leži u klauzuli „promenljive kamatne stope“, koja će zavisiti od kretanja evribora u narednim godinama.
Ekonomisti smatraju da je malo verovatno da će se kamata znatnije menjati u naredne tri godine. Međutim, ekspanzivna monetarna politika evropskih zemalja će morati da pređe u mnogo restriktivniju, kada ove države izađu iz recesije, što će usloviti i rast evribora.
Iz „Kamatice“ podsećaju da je u trećem kvartalu prošle godine evribor bio oko pet odsto, a sada je jedan procenat. Ali ukoliko bi ta kamatna stopa došla na raniji nivo, to bi u konačnoj formuli kamatu na subvencionisane stambene kredite dovelo do neverovatnih 9,9 odsto, što bi u najpovoljnijem slučaju za korisnika kredita uticalo da se ukupna cena stambenog kredita izjednači sa danas aktuelnim nesubvencionisanim kreditima.
Posebna opasnost, ukazuju ekonomisti, leži u tome što bi sav teret rasta evribora pao na korisnika kredita, jer se znatniji rast te kamatne stope i ne očekuje do 31. oktobra 2012. godine, kada država prestaje da otplaćuje kamatu na kredit umesto kupca stana. Dakle, rata kredita bi od treće do dvadeset pete godine otplate kredita od 50.000 evra evra bila veća od 300, umesto najavljenih 230 evra. Generalno se nameće zaključak da bi u ovom slučaju država plaćala kamatnu stopu za korisnika u periodu kada je ona najniža, a da bi korisnik kredita bio prepušten komercijalnim uslovima u periodu kada je evribor znatno viši, a samim tim i kamatna stopa koju obračunava banka, navodi se u istraživanju „Kamatice“.
Ipak, glavna prednost novog programa subvencionisanih stambenih kredita za kupovinu stanova u novogradnji jeste to što građani ne plaćaju kamatu u prve tri i poslednjih pet godina otplate, jer Vlada Srbije to radi umesto njih. Ovakve pogodnosti snižavaju ukupnu kamatnu stopu za oko 1, 5 odsto na godišnjem nivou, što u ukupnom periodu otplate smanjuje cenu kredita za oko 12 procenata u odnosu na raniji program subvencionisanja stambenih kredita, koji je bio aktuelan u protekle tri godine. To bi značilo da korisnik kredita od 50.000 evra za 30 godina plati oko 7.000 evra manje na ime otplate kredita. U poređenju sa aktuelnim nesubvencionisanim stambenim kreditima, ista razlika se, prema istraživanju portala „Kamatica“ kreće od 9.000 evra do 17.000 evra.
Uz navedenu prednost, mnogima će od koristi biti i to što se do 31. oktobra 2012. godine ne otplaćuje kamata u okviru rate, već samo glavnica. Takođe, u poslednjih pet godina otplate kredita, kada korisnik otplaćuje deo sredstava koji finansira država, rata će biti znatno niža, jer se neće obračunavati kamatna stopa.
