Kupovina stambenog prostora je jedna od najvažnijih odluka u životu, a svaka ušteda pri tako velikim investicijama može biti od velikog značaja. Za razliku od pre nekoliko decenija, kada je kupovina stana preko stambenih zadruga, po povoljnijim cenama, bila česta pojava, sve više zadruga danas se nalazi u stečaju ili postupku likvidacije.
Ekonomska kriza, nedosledna primena zadružnih propisa i dugogodišnje nepoštovanje zadružne svojine kao ustavne kategorije, samo su neki od razloga zbog kojih ih je danas sve manje, ističu iz Saveza stambenih zadruga Srbije.
U Novom Sadu trenutno nema nijedna zadruga koja pripada republičkom savezu, a primera radi, zadruga "Srećni dom" je u toku svog postojanja izgradila oko 3.500 hiljade stanova i skoro toliko porodičnih kuća po znatno nižim cenama od tržišnih.
Dolaskom sve većeg broja profitnih zadruga na tržište, čini se, da je i oslabilo poverenje građana u njihov rad.
Cena kvadrata novoizgrađenog stambenog objekta u Novom Sadu dostiže čak 1.500 evra, sve u zavisnosti od lokacije i investitora kod kojeg kupujete.
S druge strane, u Društvu arhitekata Novog Sada ističu da cena kvadrata, naravno bez parcele, instalacija i komunalija iznosi oko 500 evra, što znači da je dva do tri puta niža.
Sa tim je saglasan i Stevan Pejić, iz građevinske kompanije "Erker Inženjering", dodajući da lokacija diktira cenu stambenog objekta.
"Cena, kada se saberu svi troškovi u izgradnji, može da iznosi između 800 i 900 eura u Novom Sadu u nekom srednjem kvalitetu. Tamo gde je kvadrat plaćen 1.500 evra, tu je verovatno i lokacija plaćena 30, možda i 35 odsto više, a tu su i komunalije skuplje. Razlika između cena kod investitiora je između 100 i 150 evra po metru kvadratnom", objašnjava Pejić.
Da bi kupovina stanova, preko zadruga, po nižim cenama, ponovo bila dostupna većini ljudi, potreban je povoljniji tretman neprofitnih zadruga, utvrđivanjem olakšica u poslovanju.
One se, pre svega, odnose na dodelu zemljišta, obezbeđivanje pristupačnih kredita i poreske olakšice, stav je Saveza stambenih zadruga Srbije.
Kao nerešiv problem navodi se i gašenje štedno-kreditnih zadruga, koje su finansirale zadružnu izgradnju.
