Ako ste od onih koji bi radije živeli u kući nego u stanu i već ste kupili ili imate svoj plac, sada na raspolaganju imate dve opcije: da napravite montažnu ili klasičnu kuću. Oba dva tipa kuće imaju i svoje prednosti, ali i mane.
Pristalice klasične gradnje tvrde da je to skuplja, ali trajnija opcija, te da takva kuća može i da se doziđuje, dok pristalice montažnih kuća dodaju da, iako u ovom slučaju nema dograđivanja, trajnost nije problem, a ključ u ruke može da se dobije i za svega dva meseca, čime bi se izbegli najveći problemi- neplanirani troškovi kod zidanja, produžetak rokova ili loš kvalitet gradnje.
Pretpostavimo da ste problem placa rešili i pribavili sve potrebne dozvole, a prvi korak kod obe varijante biće postavljanje temelja buduće kuće, koji košta više hiljada evra. Oni koji su prošli kroz proces gradnje savetuju da je ključno da dobro isplanirate troškove i utrenirate živce za različita scenarija. To je problem jer se stručnjaci, zbog vanrednih troškova, uzdržavaju da naprave preciznu računicu. Ali, evo na šta bi trebalo u oba slučaja da obratite pažnju.
Klasična gradnja - materijali i troškovi
Računajte da će vam, kad krenete da zidate, do završetka kompletnih radova biti u proseku potrebno oko godinu dana, ali taj period može biti i značajno duži. U samom startu, ako ste rešili da zidate kuću, a nakon postavljanja temelja, za početak biće potrebno da kupite blokove i ciglu. Za kuću od 100 kvadrata potrebno je oko 5.000 komada bloka, a cena jednog je oko 0,3 evra. Zatim, potrebno je i oko 3.000 komada cigle, što košta oko 0,08 evra po komadu, dok su troškovi betona oko 80 evra po kubiku. Ne zaboravite gvožđe, trebaće vam 80 do 100 kilograma po kubiku, a košta 0,4 evra za kilogram. Kreč i cement, oko 5 tona, koštaju oko 500 evra.
Za građu je potrebno oko 2.000 evra, odnosno drvo i gvožđe koštaju oko 200 evra po kubiku, a potrebno je 10 kubika za kuću od 100 kvadrata. Dalje, ne zaboravite pesak, jer i to košta i to 3-5 evra po kubiku, a potrebno je 10 do 15 kubika.
Drvena stolarija je u proseku trošak od oko 200 evra po kvadratu, a aliminijumska upola jeftinija. U trošak bi trebalo da uračunate i dnevnice majstora, koje variraju i mahom su stvar dogovora, a iznose par desetina evra.
Takođe, pre nego što se upustite u avanturu gradnje, ne zaboravite da to podrazumeva da već imate lokacijsku dozvolu, građevinsku, te da po kvadratu morate da platite naknadu za uređenje građevinskog zemljišta, priključke, i na kraju upotrebnu dozvolu. Poznavaoci tvrde da to može da optereti kvadrat, kao i da, u zavisnosti od lokacije i grada, može da podigne cenu kvadrata i za 100 odsto, posebno u ekstra zonama u Beogradu.
Montažna kuća - pripreme i troškovi
Aleksandar Karapetrović iz firme Ekomont iz Ivanjice objašnjava za naše čitaoce šta je sve potrebno za montažnu kuću kad jednom imate plac, geodetski snimak i idejno rešenje ste predali u opštini. Odnosno, imate lokacijsku dozvolu i šta dalje?
“Dalje, firma kojoj ste poverili da vam uradi montažnu kuću radi elaborat o energetskoj efikasnosti“, kaže Karapetrović.
Kad radovi počnu, prvi trošak je postavljanje temelja, pa je za prizemnu kuću od oko 100 kvadrata potebno za temelj samo odvojiti 5.000 do 6.000 evra. Temelj možete postavljati sami, a to umesto vas mogu da urade i firme koje vam prodaju montažnu kuću. Montažna kuća bez temelja košta oko 280 do 320 evra po kvadratu, a ako se kupac odluči za sivu fazu, cena je 170 do 200 evra po kvadratu.
“Kupac može da bira da li želi sam da postavi temelj ili hoće da mi to uradimo. Takođe, može da bira i da li želi kuću u sivoj fazi ili da mi završimo sve radove”, rekao je naš sagovornik.
Gotov montažni dom, spreman za useljenje sa sve ogradom i placem, može da košta 500 do 600 evra po kvadratu, kaže Karapetrović.
Porodična kuća, ukoliko je zidana na klasičan način može biti useljiva za najmanje godinu dana, dok je montažnu kuću moguće dobiti i za šest puta kraći rok, odnosno za dva meseca. Spremna za useljenje, po principu "ključ u ruke" montažna kuća može biti za svega 60 dana, a sama montaža traje oko dve nedelje.
Prednosti i mane
Bilo koju varijantu da izabrete, vizuelni efekat je u oba slučaja sličan, obe će biti lepe, nove kuće. Prednost montažnih kuća je što majstori svoj posao završavaju za 2 meseca i možete se useliti, dok ćete u slučaju klasične gradnje na majstore morati da računate bar na godinu dana. Prednost montažnih kuća je i što ne moraju da se zadovolje mnogostruki uslovi prilikom gradnje, koji su sastavni deo izgradnje kuće na klasičan način i koji posao znatno produžavaju. Takođe, pristalice montažnih kuća, kojih u Srbiji ima sve više, tu odluku donose na osnovu toga što su takve kuće jeftinije, izolacija je kvalitetna, a ključ u ruke mogu da dobiju za svega dva meseca. Montažne kuće ipak i dalje nisu toliko zastupljene Srbiji koliko su u svetu, uprkos brojnim prednostima, pa i troškovnoj prednosti, jer su i do 50 odsto jeftinije od klasičnog načina gradnje.
Pristalice klasične gradnje veruju da su dobili dom koji će trajati jako dugo i koji, uz povremene dorade i popravke, može trajati duže od montažne kuće.
