Za 100.000 evra u strogom centru Beograda može da se kupi stan od 55 kvadrata.
Manja kvadratura u regionu kupuje se jedino i Ljubljani, gde za taj novac može da se nađe malo veća garsonjera, i Zagrebu, dok u Banjaluci toliko košta trosoban stan od 85 kvadrata.
Prema istraživanju, ni u jednom od šest glavnih gradova republika nekadašnje Jugoslavije, kvadratni metar u samom centru ne može da se kupi ispod 1.000 evra. Najskuplja je Ljubljana sa prosečnom cenom od 2.600 evra po kvadratu, sledi Zagreb sa 2.300, a onda Beograd sa 1.800 evra. U Tirani, kvadratni metar u centru košta u proseku 1.600 evra. Već na periferiji glavnog grada Albanije cena je gotovo tri puta manja i kreće se oko 660 evra.
Veći stan nego u Beogradu, i to za prostoriju od 10 kvadrata, za isti iznos može da se kupi u Podgorici i u Sarajevu. Od ukupno sedam gradova u kojima smo analizirali tržište nekretnina, Beograd je treći po skupoći. To je svojevrstan paradoks, jer se po visini prosečne plate Srbija, odnosno naša prestonica, nalazi na začelju sa Makedonijom i Tiranom. Sa prosečnom platom od 380 evra, koja je jedna od najnižih u okruženju, imamo nekretnine koje su po cenama u vrhu liste regiona.
- Tržište se ne formira prema standardu stanovništva, već po tražnji. Imam klijentkinju koja je spremna da plati 300.000 evra za stan na Vračaru ili Starom gradu. Pokazali smo joj nekoliko stanova ali se njoj nijedan nije svideo. Ona traži da stan bude u novoj zgradi, da ima garažu, podrum, lift... To ne može da se nađe. A čim nečega nema, onda je skupo. To je ta računica - objašnjava Nedeljko Malinović iz agencije “Lagat”.
A računica građana je sledeća: za stan od 55 kvadrata koji košta 100.000 evra u centru Beograda, građanin sa prosečnom zaradom od 380 evra mora da radi 21 godinu i devet meseci, pod uslovom da platu ne troši i ništa drugo ne plaća. Od nas jedino više moraju da rade Makedonci. I to četiri godine više.
Najmanji broj plata potreban je Slovencima sa prosečnom zaradom od 1.000 evra - osam godina i tri meseca. Hrvatima treba tri godine i dva meseca više, a Crnogorcima 18 godina i tri meseca.
U Bosni i Hercegovini, u kojoj je prosečna zarada oko 450 evra, za stan u centru Sarajeva od 100.000 evra treba da se radi 19 godina i sedam meseci.
Za 100.000 evra najveći stan bi mogao da se kupi u Banjaluci, jer je prosečna cena kvadrata u centru grada 1.170 evra, dok u Skoplju kvadrat košta oko 1.250 evra.
Loša ponuda nekretnina nije uočljiva samo na tržištu Srbije. Isti problem imaju i u Hrvatskoj, BiH, Makedoniji i Crnoj Gori, ali to ne obara cene, bar ne značajno.
Nišlijama do stana treba 29 godina
U Srbiji je Beograd najskuplji po ceni kvadrata, ali beograđanima istovremeno treba manje godina da do istog dođu. U Novom Sadu prosečna cena kvadrata u centru grada je 1.200 evra. Za 100.000 evra u najvećem gradu u Vojvodini može da se kupi stan od 83 kvadrata.
U Nišu je kvadrat jeftiniji za oko 200 evra što donosi 20 kvadrata više nego u Novom Sadu. S druge strane Nišlije za taj stan moraju da rade čak 29 godina i sedam meseci, osam više nego Novosađanima.
U Prištini gde je prosečna plata 330 evra za stan od 78 kvadrata, koji može da se kupi za 100.000 evra, moralo bi da se radi 27 godina i sedam meseci, pod pretpostavkom da cela plata ide na to.
