Prosečna potrošnja finalne energije u Srbiji je 150 kilovat sati po metru kvadratnom godišnje, što je duplo više od evropskog proseka, ocenio je Centralnoevropski forum za razvoj. Na skupu CEDEF-a o daljinskom grejanju i energetskoj efikasnosti u zgradarstvu rečeno je da zgrade u proseku troše 30 do 40 odsto globalne energije.
U Srbiji domaćinstva koriste oko 56 odsto ukupne potrošnje električne energije i oko 65 odsto te potrošnje se koristi za zagrevanje stambenog prostora. Na skupu je rečeno da je prema pravilniku o energetskoj efikasnosti Ministarstva građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, mera koja treba da podstakne energetsku efikasnost – naplata prema izmerenoj potrošnji.
Zbog toga je, kako je ocenjeno, potrebno razviti svest građana, da kao vlasnici objekata na odgovoran način ulažu u energetsku efikasnost zgrada kroz razne vrste izolacija.
Državni sekretar u Ministarstvu rudarstva i energetike Srbije Zoran Predić rekao je da postoji međuzavisnost energetske efikasnosti sa sistemom daljinskog grejanja.
- Ulaganja ne mogu pasti kao teret samo na jednog subjekta, na teret toplana, kada govorimo o daljinskom grejanju, već i na vlasnike objekata, koji pored svojih prava imaju i svoje obaveze – rekao je Predić.
Prema Predićevim podacima sistem daljinskog grejanja u Srbiji postoji u 55 gradova i opština u Srbiji, a 59 privrednih subjekata se bavi distribucijom i snabdevanjem. Naplata po utrošku obavlja se u sedam gradova, delimično u 22 grada i po metru kvadratnom u 27 gradova.
Sekretar gradskog „Sekreterijata za energetiku“ Marko Stojanović naveo je da Beograd snabdeva grejanjem 17 miliona metara kvadratnih i da bi prelazak na naplatu po utrošku morao ići postepeno. Prema njegovim rečima, oko 320.000 stambenih jedinica u Beogradu nalazi se u sistemu daljinskog grejanja, od čega 60 ne ispunjava uslove za takav vid grejanja. Stojanović je najavio da grad Beograd planira da do polovine sledeće godine formira svoj Fond o energetskoj efikasnosti.
