Za više od 40.000 stanara nacrtom zakona o denacionalizaciji nije predviđeno nikakvo rešenje mada će se ovi stanovi, kada bude donet, Zakon vratiti vlasniku koji postaje zakupac
Zakon o denacionalizaciji, koji bi trebalo da bude usvojen do kraja godine a možda i pre, može da uspostavi pravdu za stare vlasnike stanova, a da istovremeno učini nepravdu prema „zaštićenim stanarima,” odnosno korisnicima stanarskog prava na privatnim stanovima. Procena je da nosioci stanarskog prava koriste oko 10.000 stanova u svojini građana i da u 90 odsto tih stanova živi jedno porodično domaćinstvo, dok u 10 odsto postoje sustanarski odnosi. Većina ovih stanova nalazi se u centralnim opštinama u Beogradu.
U Nacrtu zakona o denacionalizaciji jasno piše da se stanovi vraćaju u svojinu bivšem vlasniku koji postaje zakupac. Vlasnik može da poveća zakupninu koju većina stanara neće moći da plati. Više od 40.000 ljudi može da završi na ulici. Ovakvim predloženim rešenjem rade se nove nepravde kako bi se ispravile one stare gotovo 60 godina.
Mile Antić, koordinator Mreže za restituciju kaže da je dobro što se taj slučaj zakupaca na neodređeno vreme nije našao u Nacrtu zakona o denacionalizaciji, jer je to pitanje regulisano Zakonom o stanovanju. Na potezu su opštine koje treba da zbrinjavaju korisnike stanova u privatnoj svojini. Međutim, opštine su od 1992. godine rešile samo stotinak slučajeva vrativši stanove samo jednoj maloj grupi takozvanih „originalnih vlasnika“. Zakonom nisu predviđene nikakve sankcije za opštine i funkcionere u slučajevima neispunjavanja ove zakonske obaveze.
Profesor Vlastimir Dedović, predsednik Udruženja korisnika stanova u privatnom vlasništvu ističe da je položaj ovih „zaštićenih stanara” koji žive u ovim stanovima izuzetno težak i neizvestan. Oni nemaju nikakvu pravnu sigurnost. U beogradskim sudovima u toku je veći broj sudskih postupaka koji se odvijaju na štetu nosioca stanarskog prava u vlasništvu građana. Nisu retki slučajevi da porodice koje su decenijama živele u jednom stanu, budu iseljene u drugi, često manji i neodgovarajući stan u privatnom vlasništvu. Pojavile su se agencije za kupovinu neuseljivih stanova i iseljavanja stanara. Bilo je i slučajeva bukvalnog izbacivanja ljudi na ulicu.
Članovi Udruženja su svesni problema koji su nasleđeni iz prethodne zakonske regulative. Oni smatraju da je država oštetila stanare tretirajući ih kao stambeno zbrinute i isključujući ih iz podele i kasnijeg otkupa društvenih stanova, a i oduzimajući im još stanarsko pravo koje su imali 50 godina. Kako kaže Dedović izložila ih je problemima oko zakupa, dok su ostali građani dobili pravo da svoje stanove otkupe pod izuzetno povoljnim uslovima. Država je oštetila vlasnike, dajući drugima stanarsko pravo nad njihovim stanovima. Udruženje smatra da se jedna greška ne može ispraviti pravljenjem nove greške.„Nedopustivo je da nas naša država kazni zbog svog propusta time što je stvorila mogućnost da više od 40.000 porodica bude izbačeno na ulicu”, naglašava ovaj profesor. Jasno je da ne postoji brzo i lako rešenje ovog problema, ali se on ne može rešavati odlaganjem i nečinjenjem, zaključuje Dedović.
Ušli su u tuđe – ono što je nekome oduzeto. Žive cijeli život na tuđem, za kikiriki, i to još smatraju nepravdom jer njihova djeca neće moći naslijediti to tuđe?
Problem sa zasticenim zakupcima je sto oni uopce ne shvataju da zive u tudjem, ne razmisljaju na nacin da su svih tih godina zivjeli na jako atraktivnim lokacijama gotovo besplatno i da su mogli tokom svih tih godina nesto i ustedeti i onda, kao vecina nas, kupiti nesto SVOJE
Socijalizam je propao, NEMA više poklanjanja tuđe imovine. Princip je da svako kupi svoj stan. Radiš, zaradiš, kupiš, uživaš, jednostavno…
Kako doslo, tako i otislo!
Prema mišljenju Europskog suda njihov status nije sporan u smislu prava zaštićenih Konvencijom, a visina zaštite uspostavljena Zakonom o stanovanju više je nego dovoljna. Sud nadalje smatra da kada bi osobe koje stanuju u stanu koji je u privatnom vlasništvu imale pravo kupiti taj stan vlasnici tih stanova bi bili izloženi prinudi.
Drzava treba da poveca zakupninu stanova koja je nerealno niska. U Sloveniji zakup za zasticene zakupce iznosi 2,6 evra, sto je mnogo vise u odnosu na Srbiju.
Zaštićeni stanari ne mogu otkupiti stanove sadašnjih vlasnika i to iz razloga što: 1) ne postoji pravni temelj za donošenje ovakvog propisa jer prema Zakonu o vlasnistvu nečija se imovina može oduzeti jedino u slučaju ako za to postoji opsti i javni interes, a ovdje naprotiv postoji pojedinačni i privatni interes; Član 1 Prvog protokola uz Evropsku konvenciju o ljudskim pravima glasi: “Svako fizičko lice ima pravo na neometano uživanje svoje imovine. Niko ne može biti lišen svoje imovine, osim u javnom interesu i pod uslovima predviđenim zakonom i opštim načelima međunarodnog prava.2) presudom Evropskog suda za ljudska prava u Strasbourg-u već odbijeni su svi ovakavi zahtjevi zaštićenih stanara; 3) financijske obveze države prema starim vlasnicima za oduzetu imovinu bile bi neuporedivo veće nego kada bi se zasticeninim stanarima dodelili socijani stanovi.
Ne mozete zahtevati pravdu gde pravde nema jer prvo smo mi, VLASNICi, ti koji su osteceni, odnosno, ogranicena su nam svojinska prava, a potom i ponizeni sramno niskim kirijama koje su daleko manje od trzisnih, te ne postoje nikakvi uslovi da uopste odrzavamo te stanove. Problem je upravo u vama, NESAVESNIM STANARIMA, koji dinara niste ulozili, a stanujete pola veka u tudjem i u ovoj drzavi, odnosno protivustavnom Zakonu o stanovanju!
Napolje uzurpatori! Dosta vise sa komunistickim nasledjem!