Pre tri godine, kvadrat u užem centru Beograda bio je 145.000, a ove je skočio na 178.220 dinara. – Agenti i Republički geodetski zavod procenjuju da su cene nekretnina, ipak, pale.
Cena kvadratnog metra stana zgrade na Vračaru iz 1936. godine pada agentima za nekretnine i stručnjacima iz katastra, samo poreznicima raste, zajedno sa pritiskom građana, kojima nije jasno zašto moraju da plaćaju sve veći porez za domove u čijem okruženju ne niče ništa toliko dragoceno da bi komšiluku podiglo vrednost.
Objašnjenje možda nudi jedna koincidencija. Visina poreza na imovinu, koji je prihod lokalnih samouprava, skače otkako su njima, zbog promene propisa, smanjeni drugi izvori finansiranja.
Prosečnu vrednost vračarskog kvadrata, jedan od elemenata za obračun poreza na imovinu, od 2014. do danas poreznici su uvećali za 22 procenta. Pre tri godine, kvadrat tog stana u prvoj beogradskoj zoni procenili su na 145.000 dinara, a ove na 178.220 dinara, zvanični su podaci sa sajta beogradskog Sekretarijata za javne prihode.
