Slučaj lokala koje je „Borovo“ prodavalo u Srbiji još nije rešen. Kupci uknjiženi, ali ne mogu da uđu u svoje skupo plaćene nekretnine
Vlasnici 23 lokala u Srbiji koji su javnim oglasom 2007. godine kupili te objekte od hrvatskog preduzeća „Borovo“ traže zaštitu od Republike Srbije. Iako su uknjižili nekretnine na svoje ime i uredno plaćaju porez, a neki od njih otplaćuju i rate kredita koje su podigli da bi kupili lokale, novi vlasnici nikada nisu ni kročili u njih. I dalje ih koristi firma „Boreli” iz Sombora, koja je posle raspada bivše Jugoslavije dobila pravo da koristi tu imovinu. I dok se šuška o privatizaciji „Borelija” i prodaji oko 130 lokala i fabrike, novi vlasnici obijaju pragove državnih institucija i traže zaštitu svoje imovine koja im, kažu, po svim zakonima i Ustavu pripada.
Vlada Srbije je 1991. godine donela uredbu kojom je imovinu firmi iz bivših jugoslovenskih republika dodelila novim kompanijama otcepljenim od centrala. Tim pravnim aktom firme su mogle da koriste imovinu, ali bez prava da je prodaju, izdaju ili stavljaju pod hipoteku. Tako je bilo sve do 2004. godine, kada su bivše republike usvojile sporazum o pitanjima sukcesije SFRJ koji je posle ratifikacije u svim parlamentima postao zakon. U novembru 2004. godine Ministarstvo trgovine Republike Srbije daje i formalno tumačenje da se na zahtev legitimnih vlasnika iz bivših republika briše uredba o privremenom korišćenju iz 1991. godine. I ostala nadležna ministarstva potvrđuju da se ta uredba više ne primenjuje. Time se preduzeću „Borovo“ iz Hrvatske vraća pravo na promet nepokretnostima koje poseduje u Srbiji.
Ova firma je u julu 2006. godine, a onda i 2007. godine javnim oglasom ponudila na prodaju nekretnine u Srbiji. U ponudi je bilo oko 30 odsto lokala koji su imali potpunu dokumentaciju. Jedan od lokala u Kraljevu sam kupio i to kreditom koji i dalje otplaćujem. Uredno plaćam porez, a iznajmljujem lokal u kome radim i plaćam skupu rentu kaže Nenad Ilić, vlasnik firme „Miraž” i predstavnik oštećenih vlasnika lokala.
Sve firme koje su na takav način došle do lokala „Borova“ kupile su ih pisanim ponudama. Kupoprodajni ugovori su overeni u nadležnim domaćim sudovima, a novi vlasnici su objekte uknjižili na svoje ime. Pre isplate novca svi su, kažu, tražili mišljenje ministarstava finansija i pravde i dobili odgovor da je reč o legalnoj kupovini.
Nikada nismo ušli u lokale, jer „Boreli“ ne želi da izađe. Tužili smo ih i dalje ne uspevamo da ostvarimo svoje pravo. Država nas ne štiti iako smo u većini nadležnih institucija dobili usmenu potvrdu da su svi argumenti na našoj strani kaže Ilić.
Gde je nastao problem i na šta se pozivaju predstavnici „Borelija“? Slobodan Petrović, kome je na ime marketinških usluga „Borovo“ ostalo dužno pozamašnu svotu novca, takođe je posle završetka rata zatražio svoja prava pred srpskim sudovima. Dobio je presudu u svoju korist, ali je umesto novca sa „Borovom“ dogovorio da se dug izmiri tako što će mu dati pet lokala u Beogradu i to u zakup na 10 godina.
I dalje ne uspevam da uđem u lokale niti da dobijem ono što mi pripada kaže Petrović.
Prema rečima naših sagovornika, ni „Boreli” u međuvremenu nije gubio vreme. Rukovodstvo je učinilo sve da novi vlasnici ne uđu u objekte, pozivajući se na uredbu koju je u julu 2007. godine donela tehnička vlada Vojislava Koštunice. Vlada donosi uredbu o prestanku važenja uredbe o privremenoj zabrani iz 1991. godine, a onda usvaja novi akt Uredbu o zaštiti imovine delova preduzeća čije je sedište na teritoriji bivših jugoslovenskih republika o obavezi upisa vlasništva u korist društvenih preduzeća u Srbiji.
Time se bukvalno oduzima naše pravo i nacionalizuje privatna imovina. Ipak, naglašavam, da smo mi do donošenja ove uredbe sve pravne poslove oko kupovine i uknjižbe završili. To znači da se ona, kakva god da je, ne odnosi na nas niti se može retroaktivno primenjivati kaže Ilić.
Naši sagovornici kažu da ne ulaze u to kako će se taj slučaj dalje rešavati između Hrvatske i Srbije, nego traže da država Srbija zaštiti njihovo Ustavom zagarantovano pravo na imovinu.
Taj slučaj su prosledili svim nadležnim institucijama u zemlji, a nedavno i predsedniku Srbije Borisu Tadiću, od koga očekuju pomoć.
Jelica Antelj
[objavljeno: 07/03/2009]
