Trinaestogodišnji Vladimir Vučićević iz Čačka, koji sa bolesnom majkom živi u sobici od desetak kvadrata, uskoro će dobiti bolje uslove za život.
Petak - 27.02.2009
Trinaestogodišnji Vladimir Vučićević iz Čačka, koji sa bolesnom majkom živi u sobici od desetak kvadrata, uskoro će dobiti bolje uslove za život.
Njegovi drugovi iz razreda pronašli su stan za iznajmljivanje u koji bi Vučićevići trebalo da se usele već sledeće sedmice, a stanarinu će u narednih godinu dana plaćati grad.
Vladimir sa majkom Ljubinkom već deset godina živi u memljivoj sobici bez kuhinje, kupatila, dvorišne česme, ali i bez redovnih primanja. Jedini izvor prihoda bio je dečji dodatak, a Ljubinka je tek nedavno počela da prima 5.000 dinara mesečno socijalne pomoći. Vladimir, naočit i bistar dečak, sazreo je pre vremena. Učenik je sedmog razreda Osnovne škole „Filip Filipović”. I dok se većina njegovih vršnjaka bezbrižno igra ili „šeta” internetom, njemu je i jedno i drugo samo velika želja.
Majka, zbog bolesti, ne može da obavlja kućne poslove, pa Vladimir sam donosi vodu, sprema kuću, seče drva za ogrev... Ono vremena što mu preostane, koristi za učenje, a da to radi na pravi način, pokazuju njegove ocene u dnevniku u kome nema trojke. Kada bi imao kompjuter, kaže Vladimir, i učenje bi mu išlo mnogo lakše.
- Moje najveće želje su da imam uslove za učenje i da primim drugare kada mi dođu u posetu, kao i da jednog dana postanem akademski slikar - kaže on. Crtanje voli odmalena, a kao veoma darovitog zapazili su ga i u Školi crtanja i animacije pri čačanskom Domu kulture.
Vladimir je omiljen među vršnjacima, vredan je i trudi se da bude uredan, a u uslovima u kojima živi, to je veliki napor. Većina njegovih vršnjaka i nastavnika u školi nije ni pretpostavljala šta sve Vladimir mora da obavi pre nego što napiše domaće zadatke, nauči za peticu i u školu dođe uredan i čist.
Deca ne žele da govore o tome, kažu, iz obzira prema drugu kome može biti neprijatno. Najvažnije je, ističu, da se bar zasad našlo rešenje. Uz pomoć roditelja i razredne, drugovi i drugarice su za Vladimira i njegovu majku pronašli stan za iznajmljivanje i bili su spremni da organizuju prikupljanje novca za stanarinu. Na sreću, za taj humani gest neće biti potrebe, jer je novac za jednogodišnju kiriju izdvojila lokalna samouprava. Za godinu dana, nadaju se Vladimir i Ljubinka, naći će se neko trajnije rešenje.
Ljubinka je 20 godina radila najteže fizičke poslove u čačanskoj ciglani, stambeno pitanje joj nikada nije rešeno, a ne prima ni invalidsku penziju. Njih dvoje kažu da su zadovoljni što je uz pomoć dobrih ljudi za njih, makar i na godinu dana, obezbeđen novac da dobiju skromni dom, a Vladimir svoj kutak, u kome će moći da uči i posveti se svojoj velikoj ljubavi - slikarstvu.
Svi oni koji žele i u mogućnosti su da pomognu Ljubinki i Vladimiru mogu to učiniti uplatom na žiro-račun 50-300-0032859 kod Prokredit banke.
syper dobio je stan