Komšija koji renovira stan, već od šest sati ujutru sme da čekića i "grmi" hilti bušilicom! Na njegovoj strani su propisi, pa ne može da interveniše komunalna policija. Naime, Odlukom o kućnom redu, koja datira još iz 1983. godine, zabranjeno je uznemiravanje od 22 do 6 časova ujutru, kao i od 13 do 17 časova popodne. A sve između toga je dozvoljeno za adaptaciju.
Praksa je pokazala da komšija koji sređuje stan, susede samo pisanim putem obavesti da će se obavljati radovi.
Više i ne mora. Naime, zastarelom Odlukom Grada Beograda, navodi se, članom 22, da u vremenu od 13 do 17 i 22 do 6 časova nalaže potpuni mir i tišinu. Tu međutim, nije određeno tačno vreme za bučne radove u stanovima.
Slobodnom procenom, a u skladu sa ovom odlukom, ranoranioci mogu razbuditi komšije, a da na to imaju pravo. Vikendom ili praznicima, svejedno je.
U skladu sa narodnom "koliko ljudi toliko ćudi", ima i onih koji varjačama udaraju o radijatore, po liftu pišu pogrdna obaveštenja. A ima i onih koji kucaju na vrata, kada čekićanje remeti njihov mir. Nije retko da dođe i do verbalnih polemika.
A vreme odmora, od 1983. godine do danas, i te kako se promenilo. Prema novom Zakonu o stanovanju, kućni red propisuje jedinica lokalne samouprave, u ovom slučaju Grad Beograd, koji je pomenutu odluku menjao poslednji put 2005. godine. Zbunjujuće vremenske odrednice, ipak, ostale su iste i više od 30 godina posle usvajanja.
Ovi propisi su za savremeni način života apsurdni. Glavni razlog za to je radno vreme. Građani su uglavnom na poslu, kada je zabranjena buka, u periodu od 13 do 17 časova.
Ako se ni ova odluka ne poštuje, a komunikacija izostane, za delovanje je zadužena komunalna policija, čiji inspektor može napisati kaznu na licu mesta.
Prema ovoj zastareloj odluci gradske uprave, ali i po novom Zakonu o stanovanju, kazna predviđena za nepoštovanje pomenutih propisa je od 5.000 do 50.000 dinara.
Stanar će biti novčano kažnjen ukoliko mu je komunalni inspektor izdao rešenje prilikom prekršaja, a on se istog ne pridržava.
