Rasprave o urbanom razvoju Beograda i dalje traju, mada grad od 2003. godine ponovo raspolaže važećim glavnim aktom u toj sferi, Generalnim planom Beograda 2021, piše AG Magazin. Globalizacija i nova dunavska orijentacija Srbije, i s njima zajedno ubrzan tranzicijski razvoj grada, nalažu promenu mnogih vizura tog plana, što njegovi autori nisu nažalost na vreme uočili. Tri kapitalne stvari, sve od suštinskog značaja i za vreme u kojem Beograd sada živi, a kamoli za njegovu bližu i dalju budućnost, potpuno su izostavljene iz tog Plana. Jedna od njih, metro za Beograd, i pored nužnosti da se Beograd ponovo okrene ovoj kapitalnoj investiciji, i dalje ostaje van snage, pošto je sa „dnevnog reda“ skinuta još 1982. godine, što pokazuje da nerazumevanje suštinskih odrednica razvoja jedne metropole u našim vodećim upravljačkim strukturama i dalje traje, iako su prošle i 1992. i 2000. godina. Druga od njih, mreža brzih gradskih saobraćajnica, trebalo bi da u najvećoj mogućoj meri na površini zemlje prati mrežu podzemne železnice. A treća, Beograd i na severnoj obali velike evropske reke, banatski ili „treći“ Beograd (posle šumadijskog, „prvog“ i sremskog, „drugog“ u istorijskom sledu), treba da bude odgovor na sve izraženiju orijentaciju cele Srbije, zajedno sa njenim glavnim gradom, na Dunav, potencijalno najvažniju žilu-kucavicu nove Evrope.
Treći Beograd
To, dabome, treba da bude pravi, a ne tek postojeći uglavnom „bespravni“ grad, kao kapitalno odredište za evropski i svetski, kao i domaći kapital. Građevinska zemljišta na toj strani ove reke prosto vape da budu uzeta u razmatranje, jer ona su za Beograd ono što je Defans za Pariz, ili ono što su UNO-City za Beč i Doklends za London, a svi znamo koliko materijalne i svake druge koristi od tih svojih sada već izgrađenih područja imaju u pomenutim evropskim gradovima i zemljama. Beogradu je sada nužan u izvesnom smislu spektakularan korak napred. U planu koji bi zadovoljavao potrebe buduće metropole na ušću Save u Dunav, a takav Beograd još uvek nema, osovine i područja buduće izgradnje koje se stiču u zonama budućih gradskih centara na Terazijskoj Gredi, u Novom Beogradu, te negde u Dunavskom Vencu, sve uokolo Ratnog ostrva, bili bi odre|eni u skladu sa smernicama razvoja grada u novonastalim tranzicijskim i budućim uslovima života, rada i rekreacije. Takav plan dao bi budućem razvoju Beograda toliko potrebnu stabilnost, koja bi se zasnivala na jasno postavljenim pravcima njegovog rasta i razvoja u sasvim izvesnim smerovima. ”Zeleni klinovi i pojasevi”, smešteni između ovih osovina, kao i u koncentričnim krugovima uokolo centra, proželi bi celinu metropole, te bi kao takvi predstavljali gotovo jezgro gradske urbane politike i urbanog planiranja, što bi omogućavalo i razvoj instrumenata „nežne” urbane obnove. Prekodunavski Beograd, kao najbolji odgovor na dunavsku orijentaciju cele zemlje, već ima obezbeđene sisteme zaštite od visokih voda te reke uz njeno korito, kao i uz tokove Dunavca, Sebeša, Mokrog Sebeša i Kalovite, koji toj budućoj severnoj trećini Beograda mogu samo pridodati na draži, te ga, zajedno sa uređenjem Bare Veliko Blato, pretvoriti u pravi panonski Amsterdam.
Novi razvojni pravci
Kao što Savski amfiteatar sa svoje dve strane, na dvema obalama reke, spaja šumadijski i sremski Beograd, tako Dunavski amfiteatar spaja šumadijski i banatski Beograd, koji neizostavno što pre treba da počne da nastaje. Već neko vreme iza nas su okolnosti u kojima do izgradnje tog ”Trećeg“ Beograda na severnoj strani Dunava nije došlo ”usled moguće opasnosti od zemalja Varšavskog pakta“, koje su bitno odredile i stanje u kojem se danas nalazi sam Dunavski amfiteatar, smešten neposredno uz ju`nu obalu Dunava, preko puta.
Beogradu kao metropoli u tranziciji neophodni su novi razvojni pravci, nove teritorije na kojima će grad moći da izađe u susret sve učestalijim zahtevima inostranih i domaćih investitora za izgradnjom. U tom svetlu i Dunavski amfiteatar i banatski deo metropole sledeći su nužan korak u preuređenju grada, odmah posle ”popunjavanja“ Novog Beograda na sremskoj strani grada, koje je već u punom jeku, a neće potrajati dugo pre nego bude sasvim dovršeno. Dunavska orijentacija Srbije i njenog glavnog grada ogledala bi se pri ovakvom, poželjnom razvoju beogradskog prostora upravo u toj reci kao većem od dva ”vodena bulevara” u centralnoj zoni Beograda, smeštenoj između banatskog i šumadijskog dela metropole. Ovakvim pristupom moguće je podstaći reorganizaciju priobalne industrije i tehnologije, orijentaciju ka ekološki povoljnim tehnologijama, kao i stvaran i održiv razvoj turizma na dunavskom pravcu, kulturnog, nautičkog i vikendturizma. Takvo rešenje obezbedilo bi ne samo širenje grada i na severnu obalu Dunava, nego i silazak Beograda na tu reku celom svojom šumadijskom obalom, iskorišćenje vrednog građevinskog zemljišta, integrisanje različitih namena, zaštićenu životnu sredinu, kao i formiranje velikih novih parkovskih i rekreativnih sadržaja. Njime se pristup obema obalama Dunava ne samo olakšava, nego i konačno čini izuzetno privlačnim za sve, kao što se na valjan način i u dužnoj meri aktiviraju i svi drugi potencijali koje pruža dunavska orijentacija zemlje i grada: usklađeni razni vidovi transporta, očuvana `ivotna sredina, unapređeno postojeće i dodatno, novo zelenilo.
Korak koji Beograd sada u sopstvenom interesu, kao i interesu cele Srbije, treba da pređe ne razlikuje se suštinski od onoga posle Drugog svetskog rata, kada je na sremskoj obali Save, sučelice do tada izgrađenom gradu na šumadijskoj strani reke, utemeljen današnji Novi Beograd. Oba ova dela danas već metropolitanskog Beograda nalaze se na desnoj obali Dunava, dok je leva obala te velike evropske reke u ovom gradu ostala uglavnom prepuštena slučaju, tjs. „bespravnoj“ gradnji. Razlozi za to bili su i vojno-strateške prirode, smatralo se dugo, a sudeći po 2003. godine usvojenom trenutno va`ećem Generalnom planu tako se slu`beno misli i danas. A to je na veliku štetu razvoja i Beograda i Srbije, i cele jugoistočne Evrope, jer Beograd i na banatskoj strani Dunava u ovim iznenada iskrslim povoljnim okolnostima postao je nasušna potreba ove metropole, i ove nacije. Kada se šezdesetih i sedamdesetih godina prošlog veka na zapadnoj i ju`nim stranama Beograda odigrala prva znatnija urbana ekspanzija, ekonomski i socijalni napredak izgledao je gotovo nezaustavljiv i neograničen. Novi poluprsten predgrađaspavaonica i industrijskih postrojenja izrastao je u sremskom Beogradu i na ju`nim završecima grada ka [umadiji, obrubljujući tako sa gotovo cele tri strane (zapad, jug i istok) od ranije već gusto izgrađeno urbano područje, upravo onako kako se u isto vreme događalo i u mnogim drugim evropskim gradovima. Sever, prekodunavski Beograd, ostao je da čeka i evo dočeka svoju priliku. Za budućim ultramodernim prekodunavskim Beogradom sigurno već sada postoji velika potreba, a i komercijalni pokazatelji bi ga lako mogli opravdati.
Izuzetna komercijalna vrednost
(Tri dela budućeg Beograda (šumadijski, sremski i banatski) sa neophodnim novim premošćenjima dveju reka (zeleno postojeći i planirani mostovi, crveno mostovi po predlogu PVM, žuto tuneli po predlogu PVM), prema potrebnoj mreži glavnih gradskih saobraćajnica, podržanoj metroom (Podloga: Generalni plan Beograda 2021. godine.Saobraćajno rešenje). -->
Buduće građevinske aktivnosti u ovom području imale bi ne samo izuzetnu komercijalnu vrednost u oblastima izgradnje poslovnih, stambenih i proizvodnih građevina i celina, kao i ”green-field“ kompleksa poput Tržnog centra ”Metro“ koji tu već postoji, nego bi i Beogradu kao celini omogućile znatno bolju zaštitu od poplava, a na izvesnim mestima, uglavnom uz tekuće i stajaće vode, kreirale bi i divovska rekreativna područja u neposrednoj blizini gusto razvijene metropole. Tome bi svoj doprinos mogle dati i gradske i državne instance, organizacijom velikih priredaba i omogućavanjem novih kapitalnih investicija u ovoj i u drugim zonama Beograda (npr. Svetska izložba - EXPO u sferi ekologije i zaštite čovekove sredine, ili čak Diznilend), koje bi sasvim sigurno imale odlučujuci uticaj na razvoj svih vrsta. ”Projekti stoleća“ bili bi sasvim prikladni tituli koju je grad nedavno stekao za jugoistok kontinenta.
U tom svetlu, prostori uz reku Dunav na obe njene obale u Beogradu u bliskoj budućnosti mogu i treba da imaju još važniju i mnogo drugačiju upotrebu nego što je to sada. U tom okviru i u sadašnjem trenutku, prostor Dunavskog amfiteatra, zone kojoj pripada ceo potes od Marine Dorćol do Ade Huje i Višnjice, ima krupan značaj. U tome on nije mnogo drugačiji od onoga na drugoj strani gradskog centra, kojeg već dugo nazivamo Savski amfiteatar. Za razliku od Savskog, na drugoj strani gradskog centra, ovaj prirodni amfiteatar se kao takav do nedavno retko pominjao, svakako ne zato što to podjednako ne zaslužuje, a kao potencijalno itekako vredan prostor, ne samo za lučke, industrijske i razne komercijalne, nego i za svrhe stanovanja i zabave. Dunavski amfiteatar od svog savskog pandana mnogo je duži i dublji ka svojoj pozadini, time i površinom nekoliko puta veći, što i njegove ukupne potencijale u razvoju metropole jako uvećava.
<-- ( Pešta kao odličan uzor banatskom Beogradu, na mapi postavljenoj tako da istok stoji tamo gde je inače sever i sa Margit Sigetom kao mogućim uzorom za rešenje beogradskog Velikog ratnog ostrva, možda budućeg beogradskog Central Parka (Izvor: Hungary Tourist Map. Paulus, Budapest, 1998).
Mostovi u Beogradu - nužnost
Već odavno nam saobraćajni špicevi i čepovi, u najmanju ruku, jasno ukazuju na činjenicu da je na beogradskim rekama, tim „vodenim bulevarima”, nužno podići veći broj novih mostova. Tako je i kada se radi o celom toku Dunava sada pored, a u buduće kroz(!) Beograd potrebno izgraditi više mostova. Most u nastavku ulice Tadeuša Košćuška bio bi samo jedan od četiri neophodna uzvodno od postojećeg jedinog danas mosta na Dunavu u gradu, Pančevačkog, i to jedini nizvodno od Ratnog ostrva. Ostala tri bili bi na mestima gde uži i širi prsten gradskih magistrala prelaze Dunav, u osovinama zemunske ulice Nikolaja Ostrovskog odnosno početnog dela Autoputa ka Novom Sadu iz smera Kvantaške pijace, a treći na nizvodnom delu Ratnog ostrva, kao budućeg velikog parkovsko-rekreacionog područja za celu metropolu. Dva nova dunavska mosta nizvodno od Pančevačkog, po jedan u Višnjici i Velikom Selu, pominju se i u važećim planskim aktima, kao i onaj u produžetku Autoputa ka Novom Sadu. A treći od ovih trebalo bi podići na mestu gde spoljni prsten kod Višnjicke Banje prelazi Dunav. Važeći plan potpuno predviđa i neophodan novi most na Dunavu na severo-zapadnoj strani Kružnog puta, u zoni Batajnice, kao deo saobraćajnice najšireg profila koja sa suprotne strane kod Velikog Sela prelazi veliku reku, istočno od grada. Isti plan ne pominje ni celu severoistočnu polovinu Kružnog puta, a za razliku od jugozapadne, koja je još u izgradnji. A ona bi na banatskoj strani Dunava zaobilazila Padinsku Skelu, Jabuku i Pančevo, ne samo Beograd, usmeravajući saobraćaj dalje ka Bukureštu, ali i Smederevu. [to se tiče manjeg od dva „vodena bulevara” u Beogradu, tehničke mogućnosti izvesno dozvoljavaju nova „premošćenja” Save, i to tunelima iz pravaca novobeogradskih ulica Dr. Ivana Ribara i Omladinskih brigada, uz već predviđeni most u osovini ulice Proleterske solidarnosti. Svojevrsno takmičenje među gradovima ovog dela kontinenta, određeno većim brojem činilaca, već je otpočelo. Dunavska pozicija, uz sve izraženiju dunavsku orijentaciju, odličan su preduslov i Srbiji i Beogradu za još ubrzaniji i vredniji razvoj.
