Skupština Srbije je prošle sedmice usvojila izmene i dopune Zakona o javnom beležništvu i prateće propise. Time je ispunjen jedan od veoma bitnih uslova da se prekine štrajk advokata. Branioci su se vratili u sudnice i nastavili da se bave ugovorima vezanim za promet nekretnina. Član 82 zakona, koji reguliše rad javnih beležnika, izmenjen je. On kaže da će ugovore o prometu nepokretnosit moći da sastavljaju same stranke ili advokati. Notarima je ostavljeno da sastavljaju ugovor o prometu nepokretnosti samo ako je bar jedna od stranaka – osoba koja nema poslovnu sposobnost. Kod notara će svi ugovori ići za solemnizaciju.
Iza te reči krije se nešto slično nekadašnjoj overi ugovora u sudu. Zadatak notara je da ugovor potvrdi, a to strankama pruža veću pravnu sigurnost nego kada je samo u sudu na taj dokument udaran pečat. Što se tiče javnobeležničkih tarifa, one se nisu menjale, a za sada i advokatske ostaju iste, ali se sada beležniku plaća manje nego kada su stastvaljali ugovor.
Kako nam je rekla beležnica iz Sente Karolina Buš, za stan vredan 50.000 evra, a kada je ceo posao radio beležnik, tarifa je bila 36.000 dinara, a sada kada on radi samo solemnizaciju, trošak je 21.000. Ukoliko stranke same sastave ugovor, to je jedini trošak koji će imati.
Šta o tome kažu pobednici – advokati – i agencije koje se bave nekretninama? Kakvi su troškovi?
Sekretar Upravnog odbora Advokatske komore Vojvodine Dejan Ukropina objašnjava da stranke same mogu sastaviti ugovor o prometu nekretnina ili to poveriti advokatu. Advokatska tarifa je tada 1,5 odsto vrednosti nekretnine, a advokati imaju diskreciono pravo da taj procenat prepolove, na 0,75 odsto. Najmanja suma koja se može naplatiti je 11.250 dinara. Tako sastavljen ugovor ide na solemnizaciju kod beležnika.
Kako danas izgledaju troškovi koje će stranke imati za stan pomenute vrednosti? Advokat će uzeti najmanje 11.500 dinara a notar 21.000. Znači, dok još nije platila nijedan kvadrat, stranka je potrošila 32.500 dinara. Ranije je ceo posao kod beležnika, koji je ugovor sastavljao u formi javnobeležničkog zapisa, za taj stan plaćao 36.000 dinara. Znači, ušteda je 3.500.
Većina stanova kupuje se na kredit pa novopečenog vlasnika stana čeka i overa izjave o hipoteci. Dok beležnici nisu uvedeni u naš pravni sistem to je banka za klijenta radila besplatno, a overa u sudu je stajala 550 dinara. Nakon uvođenja beležničke službe ti troškovi su skočili. Za stan vredan od 2,5 do pet miliona dinara, gde spada i naš primer, ta izjava staje 6.000 dinara, te je trošak dosegao 38.500 dinara. Stanka je tu još i dobro prošla jer je bležnička overa hipoteke pre četiri meseca smanjena i taj trošak je bio za ovaj primer 15.000 dinara.
Dok je štrajk advokata trajao uglavnom su se čuli njihovi argumenti, a šta kažu beležnici?
Predsednik Komore javnih beležnika Miodrag Đukanović kaže da su oni pristali na kompromis da bi se štrajk advokata prekinuo, što je u opštem interesu.
U agencijama za nekretnine smatraju da je zbog teške ekonomske situacije promet ionako smanjen, a problemi s notarima su sve još iskomplikovali.
– Saradnja s advokatima je kod trgovine nekretninama bila uhodana. Pojava notara samo je otežala taj postupak, posebno što se mnogi od njih nisu najbolje snašli u tom poslu – objašnjava direktor u agenciji „Solis“ u Novom Sadu Dragan Rabatić. – Mislim da će novo rešenje biti bolje te da bar tu više neće biti problema .
