Kupovina stana u većem gradu uvek se smatra kao dobra investicija: može se lako prodati i još lakše izdati.
Osim toga, život u velikom gradu pruža i brojne druge pogodnosti, od dobrih uslova za školovanje do mogućnosti za posao te provoda po svačijem ukusu. Baš zato se i cene stanova u Beogradu i Novom Sadu drže na visoom nivou čak i kada u drugim mestima padaju. U najvećem gradu u Vojvodini kvadrat stana u novogradnji staje od 800 evra pa čak 2.500. Ima, znači, i za svačiji ukus i za svačiji dzep, odnosno kredit.
Nekada je cenu kvadrata diktirala uglavnom lokacija. Mesto je i danas bitno, ali nije jedino što oni s većim buyetom za kupovinu stana traže. Sve više se gleda kvalitet stanova i oprema.
Najskuplji kvadrati trenutno se grade na početku Bulevara Mihajla Pupina u Novom Sadu: u „Pupinovoj palati” cena kvadrata je od 1.600 do 2.500 evra.
– Među kupcima tih stanova mnogo je novih gastarbajtera – kaže Vladimir Pavlović iz „Eko-nekretnina”. – To su IT stručnjaci, koji ne štede da dobiju ono što žele, a dolaze iz Kanade, SAD, Nemačke ali i s domećeg terena. Novi Sad je jedan od centara IT industrije, i to se odrazilo i na cenu stanova i na zahteve kupaca. Najskuplji su, ali i najtraženiji, dupleksi. Pomenuta klijentela plaća u gotovini, a za to želi veliku terasu da može da se napravi i mala bašta i lep pogled na grad. O zahtevima da materijal, stolarija, izolacija i sve ostalo bude prvoklasno ne treba ni trošiti reči. Ko nema para za tako nešto, nema razloga da očajava: tu su Adice, gde se kvadratni metar u novogradnji kreće oko 800-900 evra. Skromnije je. Tu se stanovi kupuju uglavnom na kredit ili u kombinaciji gotovina i pozajmica. Za pedesetak hiljada evra može se dobiti korektan trosoban stan.
U „Dijagon investu” kažu da je za kupce dubljeg srednjeg yepa sve zanimljiviji Bulevar Evrope.
– Kada se odluče za kupovinu stana tu, zahtevaju da uz stan kupe ili garažu ili bar da u dvorištu imaju parking-mesto – kaže Milosav Milosav iz te komapnije, koja se osim prodajom, bavi i samom izgradnjom stanova. – Osim toga, tu su i italijanska keramika, kvalitetnija stolarija, zatim obavezno lift pa dobra izlocija.
Lakše do dozvole
Građevinski sektor u Srbijije jedan od bitnijih. U ukupnom rastu bruto društvenog proizvoda doprineli su s 25 odsto. U prvoj polovini ove godine izdato je 45.000 građevinskih dozvola, ili 13,2 odsto više nego lane. Sve to govore podaci koje je nedavno objavila Agencija za privredne registre. Rastu u tom sektoru doprinelo je tržište, ali i elektronsko izdavanje građevinske dozvole. Na taj papir nekada se čekalo pola godine, a danas u najvećem broju opština tek sedam dana.
S tim da novi kupci traže nove uslove slaže se i Dragan Rabatić iz agencje „Solis”.
– Gleda se kvalitet, ali i potrebe – navodi on. – Nedavno je garsonjera u centru grada od dvadesetak kvadrata bez terase prodata za 1.800 evra po kvadratu. Srele su se želje i prodavca i kupca. Što se tiče novih stanova, cene se najčešće kreću od 1.100 evra pa do nešto iznad 2.000 za kvadrat. Prodavci drže cenu, i tako će ostati u narednom periodu. Osim stanova u centru, skupi su i luksuzno opremljeni na Podbari, koja nije baš donedavno bila tražena. Ljudi sve više traže i da blizu budu škola, dom zdravalja i slično.
